среда, 27.07.2022, 10:19 -> 18:24
Извор: РТС
Аутор: Александра Стојановић
Мурано стакло – магија, традиција и елеганција старих времена
Острво Мурано у Венецијанској лагуни, које многи због сличности архитектуре и канала називају „Венецијом у малом”, постало је славно по производњи стакла. За израду мурано стакла није била довољна само врхунска вештина већ и апсолутна посвећеност: дувачи стакла били су заробљеници заната, изоловани на острву како би сачували тајну израде, а одлазак се кажњавао смрћу.
У оквиру пројекта „Пулс Европе” упутила сам се на Мурано, острво познато по производњи стакла. Изгледа чаробно – као да је застало у неким давним временима. Веома је популарно међу туристима који до њега стижу вапоретима (бродовима јавног градског превоза) из Венеције. Вожња траје петнаестак минута и веома је пријатна јер, док се не изађе на отворено море, рута води кроз венецијанске канале.
Мурано је светски центар у производњи стакла, познат по ручно рађеним уникатним предметима од стакла. У чувеној фабрици на острву купују државници, султани, глумци, обични људи. На острву постоје и приватне радионице и уметнички студији у којима се праве ситнице од мурано стакла.
Фабрика „Vetreria Artistica Vivarini Murano" смештена је на самом шпицу острва, које гледа ка Венецији. Кроз капију се улази у двориште, са леве стране су продајни изложбени простори у којима се преплићу различити облици и боје мурано уметности, створене вештим рукама мајстора стакла.
Пут нас даље води ка радионици из које се већ на самом улазу, иако је још рано јутро, осећа врелина. Улазим у просторију, у којој је пламен на све стране, отворене пећи за печење стакла. Импозантан призор.
Унутра је тишина, само мајстори стакла размене понеку реч. Окренути ка високим пећима, у ватроотпорним оделима и рукавицама, чудесне облике стварају према прецизним скицама.
Поред улаза у радионицу су степенице које воде на галерију. А када закорачите, останете у чуду. Из радионице у којој је око 50 степени, улазите у климатизовани простор који одише луксузом, у коме се природна светлост меша са јаким халогеним осветљењем. И тада схватите, шта све материјал као што је стакло може да понуди оку посматрача. Уметничке креације, скулптуре…
Кроз тај простор повео ме је господин Дино Буњо, власник фабрике. У ходу ми је објашњавао, памтила сам – за писање ту нема времена а тонски записи су забрањени. Упијала сам и очима и ушима, застаје вам дах од лепоте, уметности израде, боја, раскоша…
И као Алиса, нашла сам се у земљи стакла, окружена лустерима, чија продајна цена достиже неколико стотина хиљада евра. На полицама, тематски груписани експонати. Огледала, вазе, тањири, чаше…
Посебно је интересантна соба коју је наручио султан од Брунеја, у стаклу, злату, дијамантима – чаробна, као из прича о 1.001 ноћи.
У фабрици раде врхунски мајстори чији је занат строго чувана тајна, али сам имала привилегију да ме угости власник фабрике и понешто од тога открије.
Рецепт за смешу је такође строго чувана тајна, али се зна да постоји посебна сразмера олова и кварца.
Користећи песак као основни елемент, стаклари су у почетку наилазили на проблеме у постизању траженог квалитета и заиста је био потребан дуг период да се они превладају. У острвским радионицама настало је оптички прозирно стакло, емајлирано стакло (smalto),стакло проткано нитима од злата (aventurin), стакло разних боја (millefiori), млечно стакло (lattimo), као и стакло које је одлична имитација драгог камења.
У фабрици се прво направе стаклени штапићи – милефјори, дуги око 30 центиметара, који се у даљој обради топе на 1.500 степени, затим се обрађују, и мешају са обичним стаклом.
Мурано стакло се састоји од 70 одсто кварцног песка и 30 одсто других супстанци које се називају флуксови и стабилизатори који помажу да се стакло формира на нижој температури, а стабилизатори осигуравају да се стакло не раствара у води. У принципу, муранско стакло је провидно. Прелепе боје се постижу додавањем минерала, оксида и разних хемикалија.
Када мајстор направи свој предмет, показује га туристима, а однедавно, уз пристојну цену од 10 евра, можете ући у радионицу дувача стакла и уживати у њиховој вештини. Посетиоцима је доступан и продајни део са стакленим фигурицама, накитом, чашама.
Техника обликовања стакла и начин израде скоро да се нису мењали од настанка овог заната. Први почеци обраде стакла датирају још од античког Рима. Римљани су уметност дувања и обликовања стакла преузели од Феничана, Египћана и Асираца. Наравно, свој занат су временом довели до савршенства.
„Уметност која је повезана са стаклом настала је 982. године, о чему постоји документ који се чува у списима Венеције", напоменуо је Масимилијано Буњо.
Године 1921. настали су темељи мурано стакла какво познајемо. Тада су Ђакомо Капелин и Паоло Венини основали производни погон – Vetri Soffiati Muranesi Cappellin, Venini & C... који постоји и данас.
Дувачи стакла као заробљеници традиције и острва
Прва мурано фабрика била је у Местрама, у доба Наполеона, објашњава Масимилијано Буњо, галериста и власник галерије „Буњо" у Венецији:
„У том периоду у Местрама је живело око 150.000 људи, данас их је око 35.000. Током владавине Наполеона, фабрика је из Местара пресељена на острво Мурано, јер су се становници Венеције плашили да ће искре које настају при обради стакла изазвати пожар.”
Када је 1295. године донесена уредба према којој је дувачима стакла забрањено да напуштају острво, они су постали заробљеници заната и острва. Били су изоловани на острву да би сачували тајну, а тада се одлазак са острва кажњавао смрћу. Али на острву, дувачи стакла били су привилеговани у друштву.
Алхемијска књига рецепата старих мајстора
"Ми правимо предмете од стакла, слободном руком без калупа и без машинских помагала. То нам је омогућило да полако дођемо до данашњег дана, када стварамо ове невероватне облике. Веома важан догађај обележава 1450. година, када је Паоло да Пергола, који је био алхемичар, упознао стакларског мајстора Анђела Баровијера и заједно су почели да праве алхемијске експерименте, заправо да примењују хемију у стварању стакла. Мајстор је водио евиденцију о свему у књигама рецепата. Стакло је састављено од веома чистог силицијумског песка, који се сада набавља у Фонтенблоу у Француској. У давна времена тај фини песак узиман је у каменоломима Силе, у Италији. То су биле стене које су вештачки мрвљене да би од њих настао веома фини песак", истакао је Микеле Цампедри (Michele Zampedri, Veteria Artistica Vivarini).
Додаје да не постоји хемијска реакција унутар стакла, већ постоји само процес топљења. Овај песак који се ставља у пећ заједно са компонентама које помажу фузији, као што су натријум, калцијум, калијум и различити минерални оксиди дају различите боје које сагоревамо унутар ових композиција, јер овде у производњи уранијум претвара прозирно стакло у зелену, кобалт у плаву боју, злато у црвену, манган у црну, баријум у белу…
„Ове боје коју су одувек карактерисале производњу мурано стакла и данас су цењене захваљујући скоку у квалитету који се догодио током 16. века. Година 1.500 је златно доба за све уметности, па и за уметност стакла. Уметност се често меша са занатством, али занатство подразумева понављање комада до бесконачности, можда побољшавајући их, али увек истих комада, док је уметност стакла стварање предмета са различитим решењима", рекао је Микеле.
Венецијански стаклари постали су одлични мајстори у обради меког стакла, користили су разне алатке, извлачили увојите орнаменте и производили врсту декоративног стакла по коме је Венеција можда и најславнија.
Гравирање мотива дијамантом почело је онда када је била омогућена производња прозирног стакла доброг квалитета. Ово стакло које се правило на венецијанском острву Мурано названо је кристално због сличности са горским кристалом. Венецијански мајстори су, као и мајстори из Александрије, имитирали у стаклу не само горски кристал него и скупоцене врсте камена, какви су јаспис или оникс.
Додавањем амалгама живе и лима на полеђину стакла, млетачки мајстори успели су да направе релативно велику и чисту површину рефлектујућег стакла. Иако отрован и деликатан, овај процес довео је до масовне производње огледала у Венецији током 16. века.
Потражња за огледалима била је узрок многих сплетки, интрига, шпијунаже и пропалих покушаја да се „украде" венецијанска техника.
Када је Луј XIV успео да током изградње раскошног Версаја привуче групу венецијанских мајстора, како би му открили своју строго чувану тајну, њих је веома брзо стигла казна – сви су, највероватније, отровани 1667. године.
Веза мурано стакла и Дамјана Ђакова
За фабрику мурано стакла везано је и име нашег недавно преминулог истакнутог сликара Дамјана Ђакова.
"Ја сам Масимилијано Буњо, власник Галерије „Буњо", која је настала 1991. године. Галерија се налази испред Афениче театра у Венецији. У склопу галерије су три сале за изложбе, а излажемо радове интернационалних уметника, посебно обраћајући пажњу на историју уметности после венецијанског рата. Налазимо се у ИН корте галерији, простору у коме организујемо изложбе уметника који су већ историјски. За овогодишњи Бијенале направили смо три изложбе. Ми који излажемо у Венецији имамо срећу да сви желе да скоро сви уметници желе да излажу у нашем простору. Већина изложених радова оде на северноамерички континент, као и у Кину у галерије или у руке колекционара", истакао је галериста.
Додаје да постоји једна посебна сарадња између уметника и мајстора који прави предмете од стакла: "На тај начин се креирају уникатни предмети. Један од познатих и интересантних уметника са којим смо сарађивали је и Дамјан Ђаков, који на жалост више није међу нама."
„Како је Дамјан дуго живео у Италији мој отац и ја смо са њим имали јако лепу и дугу сарадњу. Припремали смо реализацију великог пројекта, који је стопиран због коронавируса и локдауна услед пандемије. Нажалост, ту изложбу нисмо успели да реализујемо до краја, јер је Дамјан преминуо. Дамјан је у Италији био признат уметник. Планирамо да организујемо изложбу сећања на Дамјана Ђакова", рекао је Масимилијано Буњо, власник галерије „Буњо" у Венецији.
„Иако је вероватно многима на помен имена Дамјана Ђакова прва асоцијација његово сликарство, његове слике, оно што мало људи зна је да је Дамјан током своје венецијанске фазе каријере реализовано серију објеката у тиражима од по 100 примерака који су сви били потписани и обележени бројевима", истакла је галеристкиња Александра Ђуришић.
Објашњава да је серија отисака у стаклу инспирисана је Дамјановим сликарством, а направљена је у фабрици на острву Мурано. Израда је била прилично компликована, па серија није имала велики тираж. Радови су се штампали на специјалним фолијама, и после тога су се изливали у стаклу. Приликом израде дешавали су се пехови, боје су се често разливале, па доста примерака и није испунило стандарде које је сликар унапред поставио. Направљене су две серије објеката од стакла које су биле луксузни, квалитетни сувенир из Венеције.
Витражи – магична уметност на стаклу
Уметност сликања на стаклу примењује се од давнина. Током векова ова уметничка дела су улепшавала лепоту простора широм света, најчешће цркава. Неке грађевине чувене су по витражима. Фотограф Станко Костић направио је фотографије неколико чувених витража Београда.
И поново вапорето до Венеције, док ми кроз главу пролазе слике и одзвањају приче о вечној уметности мурано стакла. Гледам шарене куће на острву које одишу историјом и невероватним шармом. Пловим водом и тражим она Алисина врата ка реалности.
Коментари