Зашто су гаврани редовни пратиоци вукова који лове

Иако су „гаврани већ добро познати по својој интелигенцији“, главни аутор студије Матијас-Клаудио Лорето рекао је да је проматрање тих њихових когнитивних способности „како се одвијају у много већем обиму у дивљини“ дало је запањујуће резултате.

Гаврани нису само пратили вукове – они су бележили обрасце убиства током лова, стварајући менталне мапе како би подржали будуће потраге за храном.

Међународни истраживачки тим је причврстио мале ГПС трагаче на 69 гаврана – импресиван број с обзиром на мукотрпан рад у хватању ових посебно пажљивих и опрезних птица.

„Чак и мале промене у њиховом окружењу могу их учинити сумњичавим“, рекао је Лорето, који је на Универзитету ветеринарске медицине у Бечу а  истраживање о птицама је започео на Институту за понашање животиња Макс Планк.

Тим је имао податке о кретању 20 вукова у чувеном Националном парку Јелоустоун, пространом заштићеном подручју на западу Сједињених Држава где су вукови поново уведени средином 1990-их након 70 година одсуства. Парк је био погодан за студију.

„Овај рад не би био могућ нигде другде осим у Јелоустону“, рекао је коаутор и научник за дивље животиње Џон Марцлаф са Универзитета у Вашингтону. Пошто је окружење отворено, а не густо пошумљено, и птице и вукове је релативно лако посматрати на великим удаљеностима.

„Софистицирана“ животињска когниција

Током две и по године праћења, истраживачи су били збуњени када су пронашли само један пример гаврана који прати вука дуже од сат времена – чак и док су птице и даље биле у стању да брзо стигну до плена.

Дубља анализа је показала да су гавранови заправо поново посећивали места где су вукови обично ловили плен – животиње попут јелена, лосова или бизона – што сугерише да су птице стварале и памтиле „пејзаж ресурса“.

Неке птице би прелетеле скоро 100 миља (до 155 километара) у једном дану, тражећи места за која су очекивале да би могла да садрже плене вукова. Било је то „много веће подручје него што сам икада замишљао“, рекао је Марцлаф.

Краткорочни сигнали су и даље важни: гаврани можда прате сигнале попут завијања вукова како би пронашли свеж плен на краћим удаљеностима. Али генерално говорећи, истраживачи су рекли да су гаврани рачунали на своје памћење како би кренуле и волдиле потрагу.

Лорето је рекао да убиства вукова током лова нису насумична, већ се чешће дешавају на равнијем терену или у отвореним долинама где су потере вероватније. Гаврани се могу сетити прошлих храњења или приметити индиректне знакове попут костију док успостављају своје менталне мапе, утврдили су научници-посматрачи.

„Животињска когниција у дивљини понекад може бити софистициранија него што претпостављамо“, рекао је Лорето.

Суров договор

Однос вука и гаврана се понекад у популарној култури описује као складан, али Марцлаф је рекао да је на крају тај однос ипак прилично неуједначен.

Вукови су примећени како терају птице ударајући их, чак се чини да одређују члана чопора да стоји на стражи. Птице се бучно боре око своје украдене гозбе, што је потенцијална дојава другим стрвинарима.

„Један гавран може да однесе пола фунте (220 грама) меса. Када птице стигну у броју од више десетина, то може учинити да чак и убијени бизон брзо нестане. Гаврани добијају много више из овог договора него вукови“, рекао је Марзлаф.

Научник је рекао да се нада да ће будућа истраживања моћи да се фокусирају на то како младе птице развијају своје знање у овом погледу.

„Гаврани су одувек фасцинирали људе“, рекао је Марзлаф, напомињући да су птице сматране свим, од „стваралаца и превараната“ до „опортунистичких штеточина“.

Али, како додаје „никада нисмо очекивали од њих да буду у стању да у свом мозгу, који није много већи од палца, држе информације о хиљадама квадратних миља, Потценили смо их“, закључио је истраживач.