Архивисти открили најстарију познату мапу звезда испод хришћанског рукописа

Копија мапе звезда астронома Хипарха са Родоса откривена је испод рукописа Јована Лествичника, писца чувене расправе написане око 600. године нове ере, Лествица, у којој се описује метод узношења душе ка Богу као уз неку лествицу, стоји у саопштењу за медије које је издао Музеј Библије, преноси Си-Ен-Ен.

Научници су дуго знали за Хипархов каталог звезда јер су се наводи о њему помињали у другим древним текстовима – али њихова потрага за изворним документом била је неуспешна.

„Новооткривени текст је изузетно откриће које наглашава креативну употребу технологије мултиспектралног снимања за откривање древних изгубљених текстова“, навео је у саопштењу Брајан Хиланд, кустос средњовековних рукописа Музеја Библије. „Откриће такође потврђује тачност Хипархових мерења“.

Пажљива анализа је показала да је древни пергамент коришћен више пута.

Најпре, у 5. или 6. веку, један грчки писар је преписао Хипархов Каталог звезда у коме је дрени астроном 134. године пре нове ере унео око 850 звезда и био први астроном који је одредио скалу „магнитуда“ која указује на њихову привидну сјајност. Хипарх се сматра и оцем тригонометрије и једним од највећих астронома антике.

Затим, у 10. или 11. веку, писар у манастиру Свете Катарине на Синајској гори, избрисао је стари запис како би искористио пергамент за нешто друго, објашњавају у Музеју. Манастирски писар је изгледа сакупио листове пергамента од најмање десетак различитих рукописа.

Он је састругао посојеће мастило и опрао пергамент пре него што је преписао сиријски превод Лествице.

Али временом су остаци оструганог мастила почели да тамне – па су истраживачи схватили да је документ палимпсест, са слојевима различитих текстова написаних на истом материјалу.

Музеј је извршио мултиспектрално снимање листова рукописа 2013, 2015, 2017. и 2018. године. Затим су послали рукопис Универзитету Кембриџ да проуче основни текст.

Истраживачи су објавили своје налазе овог месеца у часопису Историја астрономије.

Осим што су потврдили да је Хипархов текст сакривен испод хришћанске расправе, истраживачи су такође открили да су Хипархова мерења тачнија од оних његовог наследника, математичара и астронома Птоломеја.