Научници затечени открићем да ћелије крви настају из два различита извора

Историјски гледано, људи су веровали да већина наше крви потиче од веома малог броја ћелија које на крају постану крвне матичне ћелије, такозване матичне ћелије хематопоезе, објашњава провесор Фернардо Камараго, молекуларни биолог са Универзитета Харвард, који је учествовао у истраживању.

„Били смо изненађени када смо пронашли још једну групу прогениторних ћелија које не потичу од матичних ћелија. Оне чине већину крви у феталном периоду, све до младог одраслог доба, а затим постепено почињу да се смањују“, додаје Камараго. Ове ћелије су познате као ембрионални мултипотентни прогенитори (еМПП).

Матичне ћелије хематопоезе се формирају у раном развоју из ћелија које облажу артерије. Раније се сматрало да се еМПП одвајају од ових ћелија у неком тренутку у раном развоју.

Користећи недавно развијене технике генетског баркодирања, биомедицински научник са Харвардског универзитета Сашин Пател и његове колеге успели су да прате ћелије које се деле како би видели да матичне ћелије хематопоетезе и еМПП настају из исте облоге.

Да би то урадили, истраживачи су убацили делове ДНК секвенци које је лако детектовати на место у геному ћелије миша које би се пренело на све њихове ћелијске потомке.

Ово им је омогућило да прате порекло свих својих циљних ћелија, откривајући еМПП подељене на ћелије одговорне за већину лимфоидних ћелија (одређени тип белих ћелија) код мишева у развоју. Чини се да су ове еМПП ћелије мајке многих имунолошких крвних зрнаца, укључујући бела крвна зрнца (Б и Т ћелије).

Док матичне ћелије хематопоетезе такође могу произвести ове имуне ћелије (као што се види на илустрацији), оне то раде на много ограниченији начин. Они имају тенденцију да производе више ћелија које доводе до мегакариоцитних делова крви – ћелија које чине компоненте потребне за згрушавање крви.

„Пратимо да покушамо да разумемо последице мутација које доводе до леукемије посматрајући њихове ефекте и на крвне матичне ћелије и на еМПП код мишева“, напомиње Камарго. „Желимо да видимо да ли се леукемије које настају из ових ћелија различитог порекла разликују.“
Штавише, чини се да допринос еМПП-а снабдевању крвљу временом опада, што може објаснити дугогодишњу мистерију зашто наш имуни систем слаби како старимо.

Пател и тим су такође тестирали како ово ново знање може побољшати трансплантацију коштане сржи, откривши да еМПП трансплантације нису дале трајне резултате код мишева.

„Ако бисмо могли да додамо неколико гена да бисмо еМПП дугорочно усадили, они би потенцијално могли бити бољи извор за трансплантацију коштане сржи“, објашњава Камарго.

„Они су чешћи код млађих давалаца сржи него матичне ћелије крви, и припремљене су да производе лимфоидне ћелије, што би могло довести до боље реконституције имунолошког система и мање компликација након трансплантације.“

Наравно, све ово ће важити само ако су налази исти код људи. Развојни путеви не важе увек за различите врсте сисара.

Тим наставља истраживање и нада се да ће њихова открића довести до нових третмана за јачање имунолошког система који слаби с годинама.