Које технике флертовања су најуспешније – из угла научника

Научници тврде да су научили тајну успешног флертовања. Док неки људи успевају у флертовању, други немају баш завидне резултате.

Истраживање тима научника из Норвешке показало је да жене желе мушкарце који су великодушни и посвећени, док је хумор најјаче оружје за флерт – за све.

Мушкарци очигледно више воле жену која изгледа као сексуално доступна и ону која се смеје њиховим шалама.

„Шта је најефикасније – зависи од пола и од тога да ли је сврха флертовања дугорочна или краткорочна веза", рекао је Лејф Едвард Отесен Кенер, професор на Одсеку за психологију Норвешког универзитета за науку и технологију.

Професор Кенер припада истраживачкој групи која је проучавала флерт у Норвешкој и САД и оно за шта људи верују да је ефикасна тактика – за кога и у ком контексту.

Истраживачка група окупља научнике са Норвершког универзитета, са Универзитета Бакнел у Пенсилванији и са државног универзитета Њујорка у Освегу.

„Флерт укључује различите сигнале које људи шаљу једни другима. То се ради да би се привукли потенцијални партнери", рекао је професор Кенер и додао: „И мушкарци и жене флертују да би привукли пажњу жељеног партнера, а можда и да би тиме постигли сексуални или романтични резултат".

Коаутор студије настале из новог истраживања Џоел Ваде, професор психологије на Универзитету Бакнел, додао је: „Флерт може бити вербални и невербални".

Према студији, жене које само желе краткотрајну везу од флерта морају то јасно сигнализирати потенцијалном партнеру а пријатељски контакт попут грљења или пољупца у образ не функционише у том контексту.

„Људи сматрају да су сигнали да сте сексуално доступни најефикаснији за жене које траже краткорочну везу", рекао је професор Кенер.

Међутим, потпуно другачија тактика функционише у другом контексту спаривања. Студија показује да „знакови великодушности и спремности да се посвете најбоље функционишу за мушкарце који траже дугорочну везу", рекао је професор Монс Бендиксен, други коаутор.

Мушкарци који желе да задрже партнера дуже време, можда доживотно, не би требало да изгледају шкрти, невеликодушни, или као неко ко више воли да често мења партнерку, кажу истраживачи.

Али најмоћније оружје у арсеналу флертовања је хумор, за који се каже да скоро увек делује у одређеној мери - за све.

„Људи мисле да је хумор, или способност да насмеје другу особу, најефикаснији за мушкарце који траже дуготрајну везу", рекао је професор Кенер.

„То је најмање ефикасно за жене које траже везу за једну ноћ - али смејање или кикот на шале друге особе је ефикасна тактика флертовања за оба пола", додао је.

„Није само делотворно бити смешан, већ је за жене веома важно да покажете свом потенцијалном партнеру да мислите да је смешан", додала је професорка Ребека Бурч, коауторка из Освега, САД.

Хумор - увек и свуда 

Истраживачи су сугерисали да је хумор нешто што би свако требало да стави у свој „комплет алата за флертовање" - али можда не би требало да се увек почне са њим.

„Осмех и контакт очима су важни. Онда можете да изградите своје вештине флертовања из те базе, користећи напредније тактике", рекао је професор Кенер.

Научници су открили да је начин флертовања углавном исти у САД и Норвешкој.

Флерт је културолошки зависан само у мањој мери, као што су говор тела људи, почетни контакт и степен великодушности, рекли су.

То указује да је ефективно флертовање у великој мери универзално, што није изненађујуће јер су мотивације за проналажење партнера делимично биолошке, рекао је професор.

Међутим, ово такође показује да људи „фино подешавају" своје технике флертовања у зависности од тога шта је наглашено у њиховој култури, што је паметна, флексибилна стратегија, додао је професор Бурч.

Истраживачи су за потребе студије анкетирали скоро хиљаду студената у Норвешкој и САД.

Учесници су оценили колико је ефикасно 40 различитих врста флертовања за дугорочну или краткорочну везу и да ли је учесник флерта био мушкарац или жена. Учесници су иначе били насумично распоређени за одговарање на четири верзије упитника.

Истраживачи су узели у обзир екстровертност учесника, године, религиозност, колико је особа била вољна да има везу и како гледа на „вредност партнера".

„Индивидуалне разлике у годинама, религиозности, екстровертности, личној привлачности и склоностима за краткорочне сексуалне односе имале су мали или никакав утицај на то колико су испитаници ефикасним сматрали различите тактике флертовања", рекао је професор Бендиксен.

Стога се може чинити да је наша личност мање релевантна у томе како доносимо пресуде о флертовању код других.