Зашто у Пироту сване пре 7 сати, а у Ужицу не

Србија се налази у средњоевропској временској зони. Сребрна глава на југоистоку Србије, на граници са Бугарском је најисточнија тачка наше земље, а најзападнија тачка је Бачки Брег на северозападу. Пошто се Србија простире на око четири степена географске дужине, то доводи до неких петнаестак минута разлике када ће сванути на истоку, а када на западу, објашњава астроном Владимир Ђошовић.

„Међутим, мора се узети у обзир и моменат географске ширине, тако да ако се погледа разлика када ће да сване на Сребрној глави, а када у Бачком Брегу, може да дође до разлике и од 25 минута до пола сата“, додаје астроном.

Пошто је Србија на самој граници средњоевропске зоне, са Бугарском и Грчком постоји временска разлика од једног сата, али се чини да је време код нас сличније овим државама, него Западној Европи, односно Француској и Шпанији, па се многи питају зашто је то тако.

Гост Јутарњег програма објашњава да пошто дан траје 24 часа, а пун круг износи 360 степени, значи да једна временска зона заузима неких петнаестак степени. Пошто нулти меридијан пролази кроз опсерваторију у Гриничу, онда је седам и по степени на запад и седам и по степени на исток од Гринича прва часовна зона.

„Али не можемо да једну земљу поделимо на пола па да један део буде у једној временској зони, а други у другој, зато је направљен компромис. Тако, пошто се Србија налази на самом рубу централноевропске зоне, а с друге стране имамо Шпанију, која се налази на другом рубу централноевропске зоне, тако је већа разлика између изласка сунца у Србији и у Шпанији, него што је то случај у Србији и Румунији која припада другој временској зони“, наводи Ђошовић.

У тренутку пролећне или јесење равнодневице ефекат географске ширине је занемарљив, јер се Сунце налази на еклиптици и нема утицаја географске ширине, већ само географске дужине, тако да тада разлика између истока и запада не буде већа од петнаестак минута.

Тада се најбрже и мења дужина обданице, неких три минута по дану, а сада смо у фази краткодневице која је била недавно, када се дужина обданице мења свега неколико секунди.

Обданица је 21. децембра трајала 8 сати и 47 минута, али треба имати у виду да због ефекта рефракције, преламања сунчевих зрака како пролазе кроз атмосферу, имамо утисак да је свануло и пре него што се Сунце стварно појави на хоризонту, каже на крају гостовања у Јутарњем програму Владимир Ђошовић, астроном са Катедре за астрономију Математичког факултета у Београду.