GTA 6: Можете ли преварити партнера са ликом из видео-игре

Најновији наставак блокбастер франшизе Grand Theft Auto компаније „Рокстар“ требало би да буде највеће лансирање у индустрији забаве ове године када буде објављен следећег месеца.

Судећи по најавама, однос између два главна лика једно је од централних обележја игре.

„Рокстар“ је наговестио да главни јунаци Џејсон и Лусија, чија је прича налик на причу о Бони и Клајду, не морају нужно да постану романтични пар у пуном смислу те речи.

Ипак, њихов однос може да се развија ако проводе време заједно и ван главне приче о криминалу и животу у бекству – одлазећи у куповину, посећујући барове и ресторане и  вежбајући заједно.

Мање интеракције, попут држања за руке и брзог одговарања на поруке једно другом, могу да допринесу јачању њихове везе.

Ова идеја поново је покренула расправу стару готово колико и саме видео-игре: ако сте толико посвећени измишљеној љубавној вези, да ли ваш партнер у стварном животу има разлога да буде узнемирен?

Довољан повод за истраживање јавног мњења

У септембру је агенција за истраживање јавног мњења „Југов“ поставила то питање за више од 4.000 одраслих становника Велике Британије.

Око шест одсто испитаника рекло је да би то сматрало преваром, док је још 19 одсто навело да им такво понашање „не би било прихватљиво“. Жене су биле знатно склоније од мушкараца да на то гледају негативно.

Али Франко, тридесетогодишњакиња из Тексаса која на Тик-току објављује садржаје о анимеу и видео-играма и има више од милион пратилаца, каже да је била „запрепашћена“ посматрајући како се расправа развија на интернету.

„Ако је ваш партнер несигуран због измишљеног лика, онда би требало озбиљно да размисли о томе“, рекла је Франко за Би-Би-Си.

„То је слично томе када вам се допада нека телевизијска звезда, али је још удаљеније од преваре, јер ту није укључена ниједна стварна особа.“

Након што је Франко објавила видео на ту тему, чинило се да се стотине људи који су коментарисали слажу с њом, иако су неки имали одређене резерве.

„Искрено, зависи“, написао је један корисник.

„Ако отказујете договоре са својим партнером или усмеравате своју интимност ка измишљеном лику, онда је то помало чудно.“

Опонашање друштвених односа

Деценијама видео-игре омогућавају играчима да граде односе са ликовима којима не управљају играчи, познатим као Ен-Пи-Си (NPC).

Још 1996. године играчи су могли да се венчавају са становницима села у игри Harvest Moon, да обликују емотивне приче у игри Final Fantasy VII и да развијају сложеније романтичне односе у играма улога попут Baldur's Gate II.

У симулацији живота The Sims могли су да флертују, излазе на састанке, венчавају се и имају децу са ликовима којима управља рачунар.

Међутим, све те интеракције биле су строго унапред осмишљене и засноване на правилима и причама које су програмери написали пре објављивања игре.

Чини се да GTA 6 нуди нешто динамичније, омогућавајући играчима да обликују однос између Џејсона и Лусије кроз шири спектар интеракција и избора у отвореном свету игре.

„Што игре постају софистицираније, мања је вероватноћа да ће играчи бити изведени из доживљаја игре“, каже Аријен Фершо, ванредна професорка на Државном универзитету Флориде, која проучава начин на који људи успостављају везе са измишљеним ликовима.

„Игре све боље опонашају стварност и друштвене односе.“

Увођење ВИ у свет видео-игара 

Игра Grand Theft Auto 6 можда представља тренутни врхунац дизајна видео-игара, али би следећи велики корак могао да дође захваљујући вештачкој интелигенцији.

Компаније „Нвидија“, „Јубисофт“ и други технолошки гиганти већ експериментишу са системима генеративне вештачке интелигенције који играчима омогућавају да воде природније разговоре са ликовима којима не управљају играчи.

Будући ликови могли би да памте претходне сусрете, реагују на поступке играча и развијају односе који се мењају током времена, уместо да следе унапред написан сценарио.

Фершо верује да би то могло да учини игре још упечатљивијим и уверљивијим.

„Могли бисте да имате односе који делују чвршће или посебније“, напомиње професорка, иако сматра да би вештачка интелигенција каква данас постоји и даље стварала „снажнију илузију“, а не заиста смислену повезаност.

Да ли је то узбудљиво или узнемирујуће, можда зависи од самог играча. Ипак, већ постоји одређени отпор широј примени ове технологије у видео-играма.

Франко каже да већ виђа рекламе за четботове засноване на вештачкој интелигенцији који обожаваоцима омогућавају да разговарају са својим омиљеним аниме ликовима.

„Дефинитивно могу да замислим да се вештачка интелигенција интегрише у игре и учини их реалистичнијим искуством“, додаје професорка.

„Али, чак и ако се то догоди, и даље бих то посматрала само као игру. На крају крајева, не можете да варате са линијама кода.“