Чалабрца, кљукуша и шкрипавац – време је за повратак заборављених јела
Нова листа платформе „Тејстатлас“ поставила је моравску салату на прво место међу српским предјелима. Овај успех поново је покренуо тему очувања гастрономске традиције и повратка заборављеним домаћим јелима која могу обогатити туристичку понуду.
На новој листи познате платформе, моравска салата нашла се испред традиционалних јела као што су гибаница, белмуж, кавурма и пихтије. Али пажњу код српских предјела привлаче и нека готово заборављена јела – жива пљескавица или поховани мозак. Наравно и чалабрца.
Објашњавајући овај појам, Дејан Загорац из Завода за проучавање културног развитка рекао је да се сећа и да је у Нишу био ресторан „Чалабрца“.
Питање аутентичности домаће кухиње често изазива дебате, с обзиром на то да су на овим просторима вековима мешани различити кулинарски утицаји. У свету постоји веома мало потпуно изолованих кухиња, па се наша гастрономија ослања пре свега на квалитетне намирнице.
„Наше намирнице, наш начин припреме и наше гостопримство чине нашу кухињу препознатљивом", објаснио је Загорац. Он је додао да се домаћа храна може успешно брендирати прихватањем те мешавине утицаја, без инсистирања на строгом гастрономском национализму.
Глобални трендови и повратак једноставности
Висока позиција моравске салате није изненађење ако се посматрају актуелна дешавања у свету кулинарства. Професор економије Вељко Мијушковић нагласио је да оцене корисника на глобалним платформама имају великог смисла из тржишног угла.
Према његовим речима, то осликава један суштински тренд у савременој гастрономији. Људи се глобално све више окрећу здравим, локалним намирницама и оброцима који не захтевају сложену припрему.
За препознатљивост јела више није пресудна искључиво компликована кулинарска техника. Неколико једноставних и свежих локалних састојака довољно је да привуче пажњу светске публике. Управо то објашњава зашто је салата са југа Србије освојила симпатије корисника широм планете. Савремени гости ресторана све лакше препознају и цене изворни укус поврћа.
Популаризација домаћих јела путем оваквих оцењивања доноси значајне бенефите за промоцију земље. Мијушковић је подсетио и на раније успехе на истим листама, попут комплет лепиње која је својевремено проглашена за најбољи доручак на свету.
Као што је објаснио, гастрономија представља једну од најважнијих перспектива туристичке понуде. Она је уједно и значајан показатељ националног поноса који се успешно презентује страним посетиоцима.
Заборављени специјалитети као туристичка шанса
Богатство српске трпезе пружа бројне могућности за креирање јединствених јеловника заснованих на помало заборављеним рецептима. Стручњаци предлажу да се гостима чешће сервирају занемарена јела попут кљукуше, попаре, самсе и филије.
Поред њих, на југу су присутне трљаница и бунгур, док се у источној Србији истиче влашки качамак који се ставља на роштиљ. Загорац је поменуо и сир шкрипавац, као и цицвару која је карактеристична за бројне планинске крајеве.
Очување традиционалних локалних специјалитета у кафанама пресудно је за развој туризма, с обзиром на то да су најразвијеније гастрономске нације истовремено и највеће туристичке силе. Угоститељи на срећу све више уврштавају ова заборављена јела у своје меније.
На тај начин се успешно превазилази једнолична понуда у којој су некада доминирали искључиво ћевапи и пљескавице. Такав приступ омогућава да сваки део земље посетиоцима понуди нешто потпуно аутентично и незаборавно.
