петак, 09.10.2026, 09:00 -> 09:05
Извор: РТС, Science Alert
Тајна дугог живота можда се крије у малом селу на Сардинији
У једном планинском селу у срцу Сардиније, у Италији, изгледа да се дешава нешто веома необично. На истом острву, пре око 20 година, научници су идентификовали прву такозвану „Плаву зону“ на свету – географско подручје на Сардинији у којем људи показују „изузетну дуговечност“.
Сада су истраживачи у малом месту Болотана, око 110 километара западно од првобитне Плаве зоне, можда пронашли још једно подручје изузетне дуговечности.
У новој студији објављеној у часопису „Frontiers in Aging“, научници су пронашли доказе да нарочито жене у Болотани имају тенденцију да живе изузетно дуго.
На основу анализе демографских података из периода од 2021. до 2025. године, просечна седамдесетогодишња жена у Болотани има очекивани преостали животни век од 20,85 година, у поређењу са 18,61 годином у провинцији Нуоро, којој Болотана припада, 18,4 године на Сардинији и 18,06 година у Италији у целини.
Још упечатљивији је податак да процењена вероватноћа да седамдесетогодишња жена у Болотани доживи 100 година износи 13,83 одсто. На другим местима та вероватноћа је знатно мања: 4,33 одсто у провинцији Нуоро, 4,43 одсто на Сардинији и 3,54 одсто у Италији у целини.
Поређења ради, истраживачи наводе да је вероватноћа да седамдесетогодишња жена из Болотане доживи 100 година више од три пута већа него код жена у Сједињеним Америчким Државама.
Укупни подаци о очекиваном животном веку са 70 година и вероватноћи доживљавања 100. године живота код жена у Болотани указују на изузетно високе изгледе за дуговечност на светском нивоу, одмах иза Хонгконга.
„Мислимо да је ово најдуговечнија женска популација на свету, или је томе веома близу“, каже епидемиолог и коаутор студије С. Џеј Олшански са Универзитета Илиноис у Чикагу.
„Ако можемо да утврдимо карактеристике које стоје иза ове дуговечности и помогнемо људима да их усвоје, остатак света може имати користи од разумевања вредности које негују ове заједнице.“
За разлику од жена, мушкарци у Болотани, иако такође живе дуго, не показују тако изражен образац дуговечности.
Седамдесетогодишњи мушкарац у Болотани има „умерено виши“ очекивани животни век, 16,02 године, у поређењу са националним просеком у Италији од 15,48 година, наводе истраживачи.
Ипак, њихове шансе да од 70. дођу до 100. године значајно су веће него код осталих мушкараца у Италији. Процењена вероватноћа износи 4,92 одсто, што је више од три пута у односу на национални просек од 1,41 одсто.
Важно ограничење ове студије је то што су, због малог броја становника Болотане, резултати анализе веома осетљиви на године које су обухваћене истраживањем.
Када су истраживачи анализу усмерили на период од 2015. до 2019. године, процењена вероватноћа да жене доживе 100 година износила је свега 1,46 одсто, што је знатно мање од 13,83 одсто за период од 2021. до 2025. године. Очекивани животни век са 70 година, од 18,3 године, и даље је био виши од националног просека.
Богата историјска документација
Пажњу истраживача на Болотану, која је током периода обухваћеног студијом имала 2.266 становника, првобитно је привукао необично велики број стогодишњака који живе у овој малој заједници – група којој је посвећена и једна локална интернет страница. Међутим, није само дуговечност мештана оно што је изузетно.
„Оно што Болотану чини изузетном јесте невероватно богата историјска документација која нам омогућава да поуздано утврдимо старост људи у тренутку рођења и смрти“, каже Олшански.
„Општинске и црквене матичне књиге сежу вековима уназад и омогућиле су нам да независно проверимо старост. За сваку особу која је доживела више од 100 година можемо да потврдимо податке. Нема никакве двосмислености.“
Шта женама у Болотани омогућава тако дуг живот и даље није познато. Истраживачи признају да је то било ван оквира њихове демографске анализе, али сматрају да би даља истраживања на нивоу појединца могла да испитају потенцијалне биолошке, бихевиоралне и друштвене факторе.
„Неколико механизама би реално могло да допринесе израженој предности жена у преживљавању“, наводе истраживачи у раду, „укључујући генетску основу, начин исхране, физичку активност, породичну подршку, друштвену повезаност, континуитет боравка и доступност здравствене заштите.“
Улогу би могла да има и средина у којој мештани живе. Олшански наводи да становници живе у стрмом, брдовитом пределу, да се већина хране производи локално и да је друштвена изолација ретка.
„То је веома повезана заједница у којој људи брину једни о другима“, каже Олшански. „Кретање се углавном обавља пешке, а не аутомобилом.“
Колики је утицај сваког од ових фактора мораће да покажу будућа истраживања, али сада када је Болотана идентификована, постоји велика вероватноћа да ће научници обратити више пажње на ово место. Посебно зато што резултати студије предлажу да се Болотана разматра као „кандидат за Плаву зону дуговечности“.
„Сада знамо да се у Болотани дешава нешто изузетно“, каже коаутор студије и истраживач дуговечности Ден Битнер, оснивач компаније Blue Zones, Inc., која промовише и комерцијализује концепт Плавих зона дуговечности.