УН и Агенда 2030: Напредак ка одрживом развоју није довољно брз, ни равномеран

Глобални план Уједињених нација за искорењивање сиромаштва, смањење неједнакости и заштиту животне средине до 2030. године ослања се на економски раст, социјалну инклузију и заштиту животне средине, а основни принцип је да нико не буде изостављен.

„Готово милијарду људи добило је приступ безбедној пијаћој води, док је 1,2 милијарде људи први пут добило одговарајуће санитарне услове. Број ХИВ инфекција и смртност од те болести смањени су за 30 одсто. Свака десета особа живи у екстремном сиромаштву, више од две милијарде људи нема довољно хране, а више од 150 милиона деце заостаје у расту због неухрањености. Смртност мајки при порођају готово је три пута већа од циља предвиђеног Агендом 2030, док ниједан циљ у области родне равноправности тренутно није на путу да буде остварен”, упозорава Амина Џ. Мохамед заменик генералног секретара УН.

Број људи погођених климатским катастрофама двоструко је већи него 2015. године. Удвостручен је већи и број избеглица; 270 милиона деце нема могућност школовања. Напредак успоравају и ратови, раст јавног дуга и смањење развојне помоћи.

„Забрињавајуц́е је да 55 милиона људи живи без струје у подсахарској Африци. Спољни дуг земаља са ниским средњим приходима је сада на рекордних 8,9 билиона долара. Трећу годину заредом плаћају више за сервисирање дуга него што добијају за ново финансирање. Више од милијарду људи живи у неформалним насељима и сиротињским четвртима у градовима”, каже Шантану Мукерџи из Одељења за економска и социјална питања УН.

Очекује се да ће екстремно сиромаштво бити искорењено до 2030. године, са изузетком подсахарске Африке, Блиског истока и северне Африке и Океаније.

„Морамо да уведемо више нових технологија да бисмо успешније остварили циљеве одрживог развоја. Сада је време да оно што се показало успешним у претходној деценији применимо у много већем обиму, уз хитност улагања и међународну сарадњу неопходну за остварење обећања из Агенде 2030”, каже Ли Џунхуа, подсекретар УН за економска и социјална питања.

УН закључују да одлуке које државе буду доносиле у наредне четири године – о финансирању развоја, међународној сарадњи и заједничком одговору на глобалне кризе – одредиће квалитет живота генерација које долазе.