Сенка селекције у еволуцији – зашто дуг живот има цену

Еволуциони генетичари Хандан Мелике Донерташ и Линда Партриџ анализирали су велике модерне генетичке скупове података како би тестирали идеју познату још од средине 20. века, такозвану „сенку селекције“.

Овај концепт полази од основне идеје еволуције: природна селекција снажно делује на особине које утичу на преживљавање и размножавање. Међутим, након што организам добије потомство, еволутивни притисак за одржавање здравља опада.

То значи да штетне генетске мутације које се јављају у старости често „пролазе некажњено“ кроз еволуцију, јер се не уклањају из популације пре репродуктивног доба.

Зашто старење доноси еволутивне компромисе

Истраживачи објашњавају и други важан механизам: гени који су корисни у младости могу остати у популацији чак и ако имају штетне последице у старости.

На пример, ако нека варијанта гена повећава шансе за репродукцију у двадесетим или тридесетим годинама, али истовремено повећава ризик од болести попут рака у каснијем животу — еволуција ће је и даље „помоћи“, јер је рана корист важнија за пренос гена.

Анализе које обухватају стотине хиљада људи показују да природна селекција заиста слаби са годинама, што потврђује постојање „сенке селекције“.

Биолошке последице старења и шта кажу различите врсте

Истраживачи су такође уочили да су многи гени повезани са процесима старења заједнички различитим врстама, укључујући механизме као што су хронична упала и исцрпљивање матичних ћелија.

Неке врсте, попут дуговечних голих кртица, показују биолошке адаптације које им помажу да ублаже ефекте овог еволутивног ограничења.

Шта ово значи за разумевање и лечење старења

Научници наглашавају да еволутивни поглед на старење није само теоријски оквир, већ може помоћи у идентификацији биолошких путева који су кључни за настанак болести у старости.

Циљ, како истичу, није само продужавање животног века, већ побољшање квалитета живота у старијем добу, односно смањење периода болести и продужење здравог животног века.

Према ауторима студије, разумевање „сенке селекције“ могло би да помогне да се истраживања усмере ка коренским узроцима старења, уместо само ка његовим последицама.