Велики четвртак и смисао Страсне седмице – пут ка Васкрсу

– Период у коме се налазимо назива се Великом или Страдалном седмицом, према тумачењу св. Јована Златоустог, због тога што у овој седмици чинимо спомен великих и неизрецивих дела које је учинио Господ Исус Христос ради нашега спасења. Управо на Велики четвртак који је део целине од три дана, заправо ми се опомињемо важне чињенице да је то најстарији претпасхални период припреме за прославу празника Васкрсења Христовог.

На данашњи дан Спаситељ у ноћи у којој предаваше себе за живот света установљује свету литургију или божанствену евхаристију, установљује и заправо даје као наслеђе хришћанима, свим заједничарима Христовим, у оквиру које су позвани да једу и пију за трпезом Његовом, за трпезом Царства небескога и да на тај начин имају дар да се на најнепосредни могући начин сједињују са Христом и да истовремено предукушају Царство небеско и истовремено имају могућност да се обожују.

Зато је значај овога дана толико важан и управо због тога на данашњи дан бива служена литургија Василија Великог у оквиру које се чини спомен установе литургије.

Сведоци смо да има доста верујућих у храмовима СПЦ, посебно у овој недељи, Страсној недељи. Неки долазе верујући по први пут. Шта је оно што свако од нас треба да зна?

– Будући да је овај период заправо најважнији и најстарији период на нивоу целе литургијске године, православни хришћани би требало да узму што активније учешћа у богослужењима наше цркве, почевши од Великог четвртка, преко Великог петка, Велике суботе и на сам дан Васкрс, да не само долазе у све те храмове, него и да се приступа исповести, светој тајна исповести, покајања и наравно да се причесте телом и крвљу Господњом како би у правом смислу речи разумели оно што Спаситељ говори приликом установе литургије на Велики четвртак: „Примите, једите ово је тело моје, пијте од ње сви, ово је крв моја.“ А опет истовремено и речи „ко једе тело моје, пије крв моју, у мени пребива и ја у њему“.

То је искуство које би требало да одликује њихов живот не само ових дана него током целе године и да благодат који примају и дарове које добијају причешћем телом и крвљу Господњом чувају и умножавају између две литургије током целе године.

По изласку из храма и када желимо да дух свети и благодет духа светог остану што више и што дуже у нама, зашто је важна реченица коју су свети оци често говорили да Господ уме да каже: „Чекам те напољу?“

– Величанствен је дар заправо живети у цркви, као православни хришћанин или хришћанка. Када би неко могао духовним очима да види искуство учешћа у једној литургији видео би једну заиста чудесну кишу благодати која пада на свакога ко долази у све те храмове Божје и који учествује у богослужењу.

Али ту благодат треба да чувамо између две литургије, односно по завршетку једне у ишчекивању друге литургије. А благодат се чува одговорним и озбиљним хришћанским и подвижничким начином живота, тако што најпре испуњавамо оне заповести које су најважније о љубави према Богу и према ближњима и да отварамо своје срце за Господа.

Јер без отвореног срца напросто неће благодат наћи толико плода у нашем животима. Уосталом, Спаситељ нам у Откривењу Јовановом каже: „Ево стојим код врата и куцам, ко отвори ући ћу и вечераћу са њим.”

То је суштинска порука да Господ нас жели слободне, отвореног срца и зато ће заједница која буде успостављена јачати у благодати Духа Светога управо ако отворимо своје срце и допустимо да Богочовек Христос преображава нас и наше животе.

Шта је нека Ваша лична порука пред најрадоснији хришћански празник Васкрс?

– Будући да период у коме се налазимо, то јест прослава празника васкрсења Христовог на годишњем нивоу јесте један од најважнијих периода на нивоу целе године. Порука је врло јасна – ако Христос не устаде узалуд вера наша и празна је проповед наша. И заиста, зашто тражимо живога међу мртвима, као што говоре анђели онима који су тражили тело Спаситељева у гробу.

Јер Христос васкрсе из мртвих и ниједнога у гробу. Христос васкрсе с крстом сиђе и покида све окове смрти и онда узиђе на небо и узведе нас на трон Небеског Оца и подари нам попутнину за живот вечни, установи Евхаристију и показа да више нема пропадљивости, трулежности и да је смрт изгубила своју силу.

Христос васкрсе и ниједнога у гробу!