Партнер вас пробуди шест пута током ноћи – али да ли је то важно

Људи који деле кревет са партнером буде се због њега више пута током ноћи, али се не сећају већине тих поремећаја. Ипак, истраживања показују да субјективно, већина мисли да боље спава заједно него одвојено, мада када се то објективно измери, постоји више поремећаја сна када спавају заједно.

Да би истражили ефекте дељења кревета на сан парова, Лајонел Рејвард са Технолошког универзитета у Квинсленду у Аустралији и његове колеге спровели су систематски преглед постојећих истраживања.

Све студије које су прегледали пронашле су доказе о поремећају током заједничког спавања, при чему је 30 до 46 процената покрета парова било заједничко. Другим речима, када је једна особа повукла покривач, преврнула се, избацила ногу или направила друге покрете, њен партнер се такође померио.

Просек: шест буђења током ноћи

Једна студија у лабораторији за спавање, на пример, забележила је просечно 51 покрет ногу по ноћи код појединаца када су спавали сами, али 62 када су спавали са својим партнером. То се претворило у два додатна буђења по ноћи, што је утврђено електродама на скалпу које прате електричну активност мозга.

Преглед је такође обухватио студију тима Шона Драмонда са Универзитета Монаш у Мелбурну, у којој су парови били замољени да носе паметне сатове са детекцијом покрета док спавају у заједничком кревету код куће. У просеку, учеснике су покрети партнера будили шест пута ноћу.

Међутим, следећег дана су се, у просеку, сећали само једног од ових покрета, што указује да је већина поремећаја код партнера мала и да има минималан утицај на укупан квалитет сна, објашњава проф. Драмонд.

„Када оба партнера здраво спавају, ова буђења вероватно нису велика ствар, само се преврну и наставе да спавају.“

Несаница највећи проблем

Најновији преглед открива да се већи поремећаји спавања чешће јављају када један партнер хрче или има несаницу. „Особа са несаницом се више врти по кревету, чак и када покушава да буде тиха, тешко јој је да буде потпуно мирна док је будна, па постоји већа активност и већа вероватноћа да ће узнемирити партнера“, напомиње Драмонд.

Ови проблеми понекад могу довести до „развода због спавања“, где партнери спавају у одвојеним креветима или собама како би избегли међусобно узнемиравање.

„Нема ничег суштински нездравог у одвојеном спавању, али неки парови то виде као пораз за своју везу и лично мислим да је много боља идеја покушати решити сам проблем са спавањем“, сматра истраживач.

Ако један члан пара има несаницу, на пример, Драмонд и његов тим су открили да когнитивно-бихејвиорална терапија (КБТ) може бити корисна, посебно када партнери заједно присуствују сеансама. Након третмана, оба партнера показују напредак у квалитету сна.

Када је проблем у задржавању покривача или различитим температурним преференцијама, Рејвард и његове колеге препоручују покушај „скандинавске методе“, која подразумева дељење истог кревета, али коришћење одвојених покривача.

Хркање, проблем број два

Лечење хркања укључује апарате за континуирани позитивни притисак у дисајним путевима који држе дисајне путеве отвореним и „уређаје за померање доње вилице“, уређаје сличне штитницима за зубе које праве стоматолози, а који повлаче доњу вилицу напред.

„Ово помера језик напред и ствара више простора у задњем делу грла, тако да је лакше удисати и издисати и смањује хркање“, објашњава проф. Амал Осман са Универзитета Флиндерс у Аустралији.

Неки људи хрчу само док леже на леђима, што се понекад може решити ношењем ранца у кревет како би се подстакло спавање на боку, препоручује Осман.

Боље се осећамо када спавамо заједно

Око 80 до 90 процената парова у Великој Британији и САД спава у истом кревету, у поређењу са 63 процента у Јапану, где мајке често спавају са децом у једној соби, док очеви спавају у другој.

Сматра се да је заједничко спавање био најчешћи начин спавања у људској историји јер пружа топлину и осећај сигурности. Неки од најстаријих душека пронађених до сада – укључујући душеке од биљака старе 77.000 година откривене у Јужној Африци – довољно су велики да сместе целе породице.

Прединдустријска друштва такође обично спавају заједнички. На пример, народ Хадза из Танзаније спавају један поред другог у породичним групама у малим колибама.

Истраживања су показала да се одрасли Хадза редовно буде, а око 40 одсто њих углавном је будно или лагано дрема у било ком тренутку током ноћи, можда да би се осигурало да неко увек ослушкује прети ли опасност. Упркос овим редовним поремећајима, они не пријављују било какве проблеме са спавањем.

Ово указује да не би требало превише да бринемо о повременим поремећајима сна које нам изазива партнер, наглашава проф. Драмонд. „Реалност је да се сви буде неколико пута сваке ноћи – нико не спава 100 одсто времена.“