Прво стабилност, па брак – нова правила љубави у Србији

Пре само 15 година, у Србији се склапало близу 40.000 бракова годишње. Током пандемије забележен је пад на 23.500 венчања. Након тога, број се делимично опоравља, али никада више не досеже раније вредности.

Колико су ти бракови стабилни? Док број бракова опада, број развода расте. Од 2012. је било нешто више од 7.000 развода да би до 2024. било више од 10.500.

Када се, уопште, одлучујемо на брак? Младожење су све старије. Пре 15 година просек година када се ступало у брак био је 32,6 година, а данас – 34,5. И младе прате овај тренд, 2008. су ступале у брак са непуних 29 година, а данас са 31,5.

„Велике промене условиле су овакву статистику. Пре свега, већа економска самосталност жена, као и виши нивои образовања. Из женске перспективе, до одлагања брака долази због успостављања стабилности пре уласка у брак“, наводи професорка ФПН Виолета Марковић.

Раније је за жене брак био индикатор стабилности, оне су улазиле у брак због економске сигурности. Данас жене другачије размишљају, као и мушкарци. Прво стабилност, онда брак.

Осим друштвених и економских питања, постоји и здравствени аспект.

„Границе за рађање су се помериле, захваљујући напретку медицине. Жене данас могу да безбедно рађају и у каснијој животној доби, али треба да знају и да постоји биолошки сат и да он откуцава“, каже гинеколошкиња Сандра Станић.

Потпомогнуте оплодње показују да се парови све касније одлучују за децу, али и да је све чешћи проблем са стерилитетом.

„Касније трудноће могу донети и ризик по жене, попут повећаног притиска, фестацијског дијабетеса или све чешће потребе за прегледима због касније животне доби. Треба додати и да са годинама опада резерва јајних ћелија и да се повећава ризик од хромозомских аномалија“, истиче гинеколошкиња.

Друштвене последице

Све ове околности доводе и до кризе наталитета, али се, како каже професорка Марковић, због тога неоправдано велика одговорност ставља на жене.

„За здрав развој детета потребна су оба родитеља. Данас касније склапамо бракове и добијамо децу јер је фокус на том партнерском односу, да се успостави блискост и емоционална сигурност. Променили су се приоритети везани за схватање шта је то добар брак“, додаје Марковићева.

Промене у родним улогама

Као што су жене учене да буду у кући и чувају децу, тако су и мушкарци учени томе да је њихова улога зараде новац, не показују емоције.

„Сада видимо промене у томе и то је веома позитивно. Емоционална топлина и блискост супружника је за дете веома важна. Еманципација жена и мушкараца довела је до могућности избора“, истакла је професорка.

Брачне и ванбрачне заједнице

Према породичном закону, ванбрачна заједница је трајнија заједница жене и мушкарца. Ванбрачни партнери имају идентична права и дужности супружника. Устав такође изједначава ове две врсте заједница.

„Једина битна разлика јесте да закон о наслеђивању не препознаје ванбрачног супружника као законског наследника. Банбрачни партнер има сва права везано за децу, издржавање имовину, брачну тековину, осим права да наслеђује супружника“, објашњава адвокат Милан Белић.