Деменција код паса је чешћа него што мислите, на шта треба обратити пажњу

Код паса, поремећај се назива синдром когнитивне дисфункције (SKO), а суптилна, али прогресивна болест може се јавити веома споро, коју тешко погу да примете чак и најпосвећенији власници кућних љубимаца.

Слично људима са Алцхајмеровом болешћу, најчешћим обликом деменције, пси са CDS-ом могу развити оштећења у учењу, памћењу и извршним функцијама.

Неуролошки знаци су „веома неспецифични“, али могу укључивати дезоријентацију, измењене друштвене интеракције, анксиозност или поремећаје у циклусу спавања и буђења. Пас може заборавити где му је чинија за воду, избегавати људе или бити превише посесиван. Може више да лаје или чак завија без јаснох узрока, да прави неред по стану или кући, али и да мање дрема и бесциљно шета ноћу.

Постоји чак и акроним како би власници могли да запамте: DISHA (A), што је скраћеница од дезоријентација у познатим окружењима, промене у интеракцијама, промене циклуса спавања и буђења, прљање куће и промене у нивоима активности. Понекад се агресија и анксиозност додају као додатна А.

Што се пре ове промене примете, то боље, јер се когнитивни пад код кућних љубимаца може погоршати за неколико месеци. Иако не постоји лек за „псећу деменцију“, тестирају се третмани који могу побољшати квалитет и дужину живота старијег пса.

„Нажалост, када клинички и бихевиорални знаци постану толико озбиљни, прекасно је: тешке клиничке манифестације су строго повезане са тешком неуродегенерацијом, што је прогресивно и неповратно стање“, написали су истраживачи у прегледу о CSD-у, објављеном раније ове године.

„Оваква ситуација доводи до раздражљивости и фрустрације власника, што су сви елементи који доприносе погоршању односа са њиховим псима, без обзира да све те ствари утичу и на добробит животиња", додаје се у раду.

Неки кораци које власници могу предузети да би заштитили своје псе могу укључивати блокирање опасних делова куће, као што су степенице, повећање шетњи како би се смањиле незгоде у затвореном простору или увођење лекова, као што је мелатонин.

У САД, фармацеутски селегилин се често препоручује псима којима је дијагностикован когнитивни пад повезан са старењем, иако је његова ефикасност неизвесна.

Селегилин је једини лек који је одобрила Америчка агенција за храну и лекове за лечење синдрома Крајњег Синдрома Деменције (CDS). Међутим, код људи је проглашен неефикасним леком за деменцију.

С обзиром на недостатак успеха са лековима, истраживачи са Универзитета у Аделејду у Аустралији истражују да ли посебне вежбе тренинга могу побољшати когницију код старијих паса са овим поремећајем.

„Неке студије указују да је чак 60 процената старијих паса, који имају више од 11 година, погођено псећом деменцијом“, рекла је ветеринарка Универзитета у Аделаиди, Трејси Тејлор.

„Често власници мисле да је њихов пас само успорен због година, али симптоми попут губљења код куће, промене интеракције према другим псима или људима и празно гледање могу бити знаци CCD-а", објаснила је ветеринарка.

Скале за одређивање поремећаја

У зависности од региона, псу се може званично дијагностиковати CCD ако испуњава утврђене скале, укључујући скалу за деменцију паса (CADES), скалу за процену когнитивних способности паса (CCAS) или скалу за процену когнитивних дисфункција паса (CCDR).

Али без стандардизованог теста или поузданог биомаркера, истраживачи још раде на томе како најбоље дијагностиковати поремећај.

Недавна студија спроведена на 70 паса старијих од седам година користила је CADES дијагнозу и открила је да је скоро 66% свих паса показало когнитивну дисфункцију, а 11% тешку дисфункцију.

Није јасно да ли ове стопе важе и за друге скале које се користе за процену CCD-а. Тренутно, једини начин да се донесе коначна одлука о CCD-у јесте анализа мозга пса након смрти.

Занимљиво је да мозгови паса који су угинули са овим поремећајем показују многе исте маркере као и људски мозгови погођени Алцхајмеровом болешћу, укључујући протеинске сплетове и накупљање амилоидних плакова.

Због тога су наши пси занимљиви животињски модели за оно што се дешава у нашем мозгу.

У раду објављеном у септембру 2025. године, тим неуронаучника у САД тврдио је да су, за разлику од глодара, пси користан модел за деменцију јер деле људско окружење и повезане факторе ризика.

Неки од истраживача су део Пројекта старења паса на Универзитету у Вашингтону, који има за циљ не само да продужи животни век наших кућних љубимаца, већ и да побољша људско здравље.

Они пишу: „Пас који живи са људима пружа модел болести који је у супротности са животињским моделима који живе у високо регулисаним, неприродним доменима као што су лабораторије или одгајивачнице. Ако CCD може послужити као велики модел животињске болести за Алцхајмерову болест код људи, транслациона моћ будућих студија на псима могла би значајно унапредити људску медицину".

Научници сматрају да ће даља истраживања на псима дати важна запажања и резултате који ће бити од користи и људима, и љубимцима.