Читај ми!

Феномен „брејн рота“ освојио интернет – деца се одушевљавају, а стручњаци упозоравају

Балерина Капучина, Тралалеро Тралала, Бомбардиро Крокодило – спој су наизглед неспојивог: тело девојке, а уместо главе шољица кафе, плишана ајкула са три ноге у патикама, авион са главом крокодила. Још двадесетак таквих ликова постали су омиљени јунаци деци широм света па и у Србији. Шта је феномен „брејн рота“ и како утиче на децу?

Др Светислав Митровић, специјалиста психијатрије из Института за ментално здравље у „брејн рот“ тренду види проблем одсуства креативности у том садржају и да он не доприноси когнитивном развоју деце.

„Ликови у тим клиповима не личе на хуманоидне ликове, већ на неку креацију која је неспојива, попут ајкуле у чизмама што је чак и гротескно, али деца тога нису свесна. Њих привлаче боје, покрети, необичност, а деца због радозналости воле да прихватају нове ствари. Још ако је се то допада и другој деци, онда то постаје тренд“, каже Митровић.

Са друге стране, некадашњи цртани филмови, попут Тома и Џерија, имали су много насиља, али се то није тако посматрало.

„Та порука је опстала, али је сада на много вишем нивоу. Некада су деца то могла да виде на телевизору и то у неким терминима, сада деца кликну на телефон у било ком тренутку и појављују им се овакви гротескни садржаји“, наводи Митровић.

Он се осврнуо и на аспект да су ликови из „брејн рот“ клипова, створени вештачком интелигенцијом.

„ВИ може да буде веома корисна. Истовремено, ако се овакве креације пусте на овакав начин и пусте да утичу на младе људе да они немају никакву информацију, већ да понављају и гледају ствари које их ничему не уче и ништа у њима не развијају на креативном плану, онда то постаје проблем“, истиче специјалиста психијатрије из Института за ментално здравље.

Према његовим речима, то може довести до заостатајања у развоју за оно што би било очекивано за њихов узраст.

„Родитељи треба да знају шта значи таква забава, како она изгледа и да се са стручњацима посаветује како то може да утиче на дете које има три, пет или седам година“, додаје Митровић.

Дигиталне технологије и садржај ће се стално развијати, али контрола тога на системском, али и на породичном нивоу је неопходна. Родитељи ту, како каже, имају главну улогу.

понедељак, 06. октобар 2025.
9° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом