Истина о јавним тоалетима – какве опасности вире из WC шоље

Чак и када све у јавном тоалету изгледа релативно чисто неретко и даље бринете да би седење на дасци могло да утиче на ваше здравље…

Здраве одрасле особе производе више од литра урина и више од 100 грама фецеса дневно. Сви избацују бактерије и вирусе фекалијама и мокраћом, што наравно – заврши у тоалету.

Неки људи, посебно они са дијарејом, могу избацити више штетних микроба (бактерија и вируса) када користе тоалет.

Јавни тоалети могу бити „микробна чорба“, посебно када их много људи користи, а чишћење није често колико би требало.

Који се микроби налазе на даскама WC шоље?

Много врста микроба је пронађено на даскама WC шоље и околним подручјима. Ту су бактерије из црева, као што су ешерихија коли, клебсијела, ентерококе, и вируси као што су норовирус и ротавирус. Они могу изазвати гастроентеритис, са нападима повраћања и дијареје.

Ту су и бактерије са коже, укључујући стафилококе, отпорне на више лекова, и друге бактерије као што су pseudomonas и acinetobacter које могу изазвати инфекције.

„Јаја паразита која се преносе столицом и једноћелијски организми као што су протозое могу изазвати бол у стомаку. Постоји и нешто што се може назвати посебним биофилмом, што је заправо мешавина микроба која се накупља испод обода WC шоље и на њеним површинама”, објашњава Лоти Таџури, професор геномике и молекуларне биологије са Универзитета Бонд.

Да ли су даске WC шоље најпрљавије

Недавна студија је показала да даске јавних WC шоља често имају мање микроба него друга места у јавним тоалетима, као што су кваке на вратима, дугмад славина и ручице за пуштање воде за испирање шоље. Ти делови се често додирују неопраним рукама.

Јавни тоалети на прометним местима користе се стотинама или чак хиљадама пута недељно. Неки се чисте често, али други само једном дневно или много ређе, тако да се клице могу брзо накупљати.

Упозорења која нам указују на то да тоалет није очишћен су мирис урина, прљави подови и очигледна нечистоћа.

„Међутим, највећи проблем није седење већ оно што се дешава када се тоалети испирају, односно када се „пушта вода“. Када пустите воду, нарочито без поклопца, „млаз из тоалета“ избацује ситне капљице у ваздух. Ове капљице могу да садрже бактерије и вирусе из шоље и да путују у раздаљини од чак два метра око шоље“, додаје проф. Таџури.

Сушачи за руке који дувају ваздух такође могу ширити клице ако се руке не оперу темељно.

Клице из јавних тоалета можете „покупити” на неколико начина

Контакт са кожом: Седењем на прљавој дасци или додиривањем ручки шире се бактерије. Здрава кожа је добра баријера, али посекотине или огреботине могу дозволити улазак клица.

Додиривање лица: Након коришћења тоалета, ако додирнете очи, уста или храну пре прања руку, клице могу ући у ваше тело.

Удисање: У малим или купатилима и тоалетима који су константно пуни људи, можете удахнути ситне честице из млазница тоалета или сушача за руке.

Прскање воде из тоалета: Клице могу остати у води чак и након неколико испирања.

Шта можете учинити да бисте остали безбедни

Користите заштитне навлаке за даску тоалета или ставите тоалет папир на даску пре него што седнете.

Ако шоља има поклопац, обришите га пре употребе алкохолном марамицом и затворите га пре пуштања воде како бисте ограничили излагање млазницама тоалета. Имајте на уму да ово не зауставља у потпуности ширење клица.

„Темељно перите руке најмање 20 секунди сапуном и водом. Носите средство за дезинфекцију руку или антибактеријске марамице да бисте очистили руке ако нема сапуна у тоалету.

Избегавајте сушаче за руке, ако можете, јер могу ширити клице. Користите папирне убрусе кад год сте у могућности“, каже професор Таџури.

Редовно дезинфикујте телефон и немојте га користити у тоалету. Телефони често скупљају и преносе бактерије, посебно ако их користите у купатилу.

Очистите просторе за пресвлачење беба пре и после употребе и увек оперите или дезинфикујте руке.

Закључак је да за већину здравих људи, седење на дасци јавног тоалета носи низак ризик. Али можете је обрисати алкохолном марамицом или користити навлаку за даску тоалета, ради сопственог мира.

Већина инфекција не долази од саме даске, већ од прљавих руку, квака на вратима, млазница тоалета и телефона који се користе у купатилима.

Уместо да бринете о седењу, фокусирајте се на добру хигијену. То значи прање руку, коришћење папирних убруса уместо сушача за сушење и одржавање телефона чистим.

„И молим вас, немојте да чучите изнад WC шоље. Ово затеже карлично дно, што отежава потпуно пражњење бешике. И могли бисте случајно да се попрскате своје телесне течности”, каже Лоти Таџури, професор геномике и молекуларне биологије са Универзитета Бонд.