Лабубуманија осваја свет: Како су „монструми без особина“ постали хит међу децом и одраслима

Лабубу лутке појавиле су се на светском тржишту 2019. године, али су тржишну ренесансу доживеле ове године. Прошлог месеца је продаја ових лутака само у Сјединим Америчким Државама порасла невероватно у односу на претходну годину.

Потражња је толико велика, да се стигло чак до тзв. лабубуманије, чему су пре свега допринеле познате личности на друштвеним мрежама, захваљујући „психолошким триковима“ да млади људи, али и старији, почну масовно да их купују, сматра маркетиншки стручњак Миљан Премовић.

„Аако бисмо могли да кажемо да је нешто слично, али само по концепту, јесте куповина киндер јаја. Овде је мало другачије. Овде се куповином те играчке не зна шта ће да се добије. То је нека врста коцке, односно лучење допамина, нека врста страха од пропуштања тренда, а све то на основу претпоставке да ће нам нешто донети у будућности, можда неку зараду, а плус може да буди као колекција која има пуно ефеката“, објашњава Премовић.

Психолог Анђела Леков додаје да се овај феномен психолошки може објаснити кроз неколико речи: идентитет, припадност, статус, емоције, као и допамински скок.

„У ствари видимо на који начин можемо да припадамо заједници кроз идентификацију са колекционарима, са људима који скупљају, који су заиста пасионирани поводом тога. Међутим, како су оне тако ретке и дају неки доживљај ексклузивитета, јер не знамо коју ћемо добити, када ћемо је добити, како ћемо купити, чак их и нема у продаји. На тај начин добијају на важности, иако су у питању најобичније плишане лутке“, истиче гошћа Јутарњег програма.

Такође, лубубу лутке немају неки специфични облик, као на пример барбика која је постављала стандард лепоте девојчицама од најранијег детињства. Ипак управо тај скоро застрашујући изглед изазива амбивалентна осећања према овој лутки, додаје психолог. У исто време нам се допада, али нам је истовремено и чудна или застрашујућа.

„Свака лубубу лутка је потпуно различита и то је оно што провоцира тај моменат изненађења, односно непознатог. Јавља се тај допамински скок очекивања као испред слот машина, осећај ишчекивања и кратко олакшање кад је добијемо“, напомиње Леков.

Лутке без приче и особина

Поред тога, напомиње Миљан Премовић, оно по чему се ове лутке суштински разликују од било којих претходних, јесте то што иза њих не стоји никакав наратив. Не долазе из цртаних филмова, бајки или прича.

„А пошто није ни нека животиња, она не носи никакве особине, значи да нема никакву личност, нема ништа. То мени као родитељу није деловало привлачно. И мислим да је то нешто o чему ми треба да размислимо, јер та лутка нас подстиче да јој придајемо одређене особине, вредности и значај. И тако настаје та збрка“, напомиње маркетиншки стручњак.

Многи психолошки тестови заиста и функционишу по том основу, истиче психолог Анђела Леков. Немамо дефинисана очекивања и онда уносимо своје садржаје. То су раздрагане, шармантне лутке симпатичног изгледа. И у том смислу нема ничег лошег.

„Међутим, шта је свакако лоше? То је слика тренда, инвазије. У том смислу, нисам сигурна колико се деца идентификују са тим раздраганим, слатким луткама у које могу да учитавају неке своје садржаје и да на тај начин упознају неке своје делове личности, колико желе да буду део заједнице. Да не кажем култа, то би стварно била тешка реч“, наводи Леков.

Ако дете жели ту лутку само зато што имају и други, родитељи би свакако требало да поразговарају са дететом о вредностима, саветује психолог.

„Уколико дете у тој играчки види нешто што је занимљиво, симпатично, то је скроз у реду. Имали смо и разне чудне играчке. Међутим, ако причамо о том слепом праћењу трендова, онда имамо проблема са вредностима, односно требало би отворити са дететом и питање вредности.“

Лабубу лутке и теорије завере

На друштвеним мрежама су се појавиле теорије завере о демонском ефекту лабубу лутки уз упозорење да се не уносе у кућу јер шире негативну енергију због физичке сличности са демоном Пазузу који потиче из месопотамске митологије.

Поставља се питање да ли је у питању пророчанство, забава или ширење гласина конкуренције како би се потенцијални купци одвартили од овог производа, или маркетиншки трик самог произвођача лутака.

Премовић истиче да одређене велике маркетиншке агенције користе стратегију поделе циљних група. Када се јавност подели добија се пун ефекат, јер ће се о произвоу говорити, било на позитиван или негативан начин.

„То може да буде стратегија. Али са друге стране, цела та колекција се зове 'монструми'. А највећи монструм међу њима је 'Лабубу'. А 'Лабубу' нема особине, нема личност, и то даје довољно елемената за било какве теорије завере, али и простор за осуђивање. Оно, пак што пласирају инфлуенсери на друштвеним мрежама, јесте да је то слатко, занимљиво, чак и као модни додатак одећи“, објашњава маркетиншки стручњак Миљан Премовић.