Има ли формуле за борбу против „сагоревања на послу“

Синдром сагоревања на послу погоди сваког четвртог радника у свету. То је показало истраживање америчке Агенције за стратегију и управљање. Запослени који пате од тог синдрома имају хронични умор, главобољу, несаницу, осећају се беспомоћно, безвредно и депресивно. Добро је да постоји формула за спречавање таквог сагоревања, и то баш у Србији.

О томе како препознати моменат када класичан стрес прерасте у синдром сагоревања (burnout) и којим методама се може превенирати, за РТС је говорила консултанткиња Сандра Рапо, која је, како каже, и сама преживела једно такво стање. Клиничке студије показују да не реагујемо сви исто на изазовне ситуације. И у том смислу, важно је одредити типове личности, то како ће они реаговати, и да ли ће постати жртве синдрома сагоревања.

„Углавном су то нерезистентни људи. То значи да на њих стрес утиче потпуно другачије у односу на неке друге типове личности који могу да се изборе са разноразним стресовима које долазе у току дана”, каже Сандра Рапо.

Људи често нису свесни да неадекватна исхрана, недостатак сна или неподржавајуће окружење јесу изазов за организам, и да могу изазвати стрес.

„Када ми не реагујемо на класичан стрес, после дугог времена долази до једног ролеркостера у који упадамо и све кажемо – Није битно, биће боље, сутра ће бити боље... И у том тренутку ми доживљавамо почетке, прве симптоме burnout-а“, каже гошћа РТС-а.

„Знате, ви кажете – Биће боље, а у суштини унутра нешто се распада. Тако је. Знате да неће. Тако да ја апелујем да људи крену мало да освешћују то своје неповезивање са собом, и да мало више радимо на нашем унутрашњем, да кажем и детету, нашем унутрашњем стању, како се ми осећамо, како се припремамо за пословни састанак, ви за ваш посао, ја за свој. То није само – седимо и почнемо да радимо. Не, ми се припремамо, не само ментално, него се припремамо и, да кажем, психофизички”, објашњава Сандра Рапо. Додаје да је важно припремити се тако што се најпре издвоји време за себе.

„Свако од нас може да нађе пет до десет минута за себе. У смислу да мало промисли како се осећа и да правилно дише. Нас никада нико није учио како се правилно дише и да, то дисање у ствари нам помаже да се повежемо са собом и самим тим одагнамо стрес”, рекла је консултанткиња.

Фазе изгарања

У процесу сагоревања постоје одређене фазе. Међу њима су инсомнија, дистанцирање од колега на послу, психичка оптерећеност финансијским и пословним питањима, приватним проблемима...

„У овом случају имате неку нелагоду са којом лежете и са којом устајете. И то је та ситуација где ви желите као да побегнете од себе, од свог живота, а не можете, јер управо то – Биће боље. колега је крив, шеф је крив, корпорација, компанија, газда. Никако да уђемо у себе, да погледамо где смо ми ту допринели да се нађемо у тој некој ситуацији. Значи ја апелујем да ми кренемо да радимо, да освешћујемо као нација себе и потребу да радимо на тим едукацијама“, истиче Рапо.

Говорећи о току процеса сагоревања, наводи да је истраживањем дошла до закључка да најпре крећу мале опомене које нам организам шаље, као што су грчеви у телу, главобоље, несаница, губљење или добијање на тежини, нерасположеност…

„Ја увек саветујем људима да прво мало прочитају, пошто то није болест, burnout није болест, то је скуп симптома, то је синдром. И самим тим, пошто је синдром, можемо да га у почетку спречимо”, рекла је гошћа Јутарњег програма.

Чији је посао препознавање професионалног сагоревања

О синдрому сагоревања на послу, све више рачуна воде, и треба да воде специјалисти из домена људских ресурса. И Светска здравствена организација препознаје стање сагоревања на послу, док се у неким државама на основу тога прописује и до 12 недеља поштеде са посла. Рапо очекује да ће се ово стање конкретизовати и у нашој земљи (сада је другачије категоризовано), јер су последице по здравље бројне.

„После короне, људи су се променили. Видели смо да све преко ноћи може да нестане и тај запослени, и та корпорација и тако даље, тако да је јако важно да ејч-ар специјалисти посматрају своје запослене, питају их шта им треба. Сада имамо буквално у овом тренутку, имамо зед генерацију, имамо икс генерацију, имамо миленијанце, бејби-бумери су већ, да кажем, полако у пензији, тако да морате да направите, да стално имате увид у све те динамичне процесе који се дешавају и да их препознате”, истакла је Рапо.

Каже да је задовољна што на едукацијама са зед генерацијом добија добар одговор и сматра да припадници те генерације „никако нису они који ће себи дозволити да сагоре: „Они врло знају шта раде, и врло знају да поставе и себи и другима границе, за разлику од претходних генерација”.

Додаје да зед генерација заједно са миленијалцима чини тренутно 66 одсто светске популације, што, како каже, чини један огроман капацитет и потенцијал за рад.