Осам начина да одговорите на извињење – осим „у реду је“

Начин на који се неко извињава зависи од тога како ћемо одговорити. Шта стручњаци саветују како да одговоримо на извињење у различитим ситуацијама –  у случају када желимо да прихватимо извињење, када то никако не желимо и када нам је потребно више времена да опростимо.

„Хвала што си објаснио зашто си то урадио, без правдања“

Истинско извињење укључује низ састојака, каже професор психологије Сеиџи Такаку: Особа мора јасно да изрази за шта се извињава, да објасни своје поступке без правдања, да изрази емоције попут срама и жаљења и обећа да то више неће учинити.

Ако сте задовољни извињењем и желите да га прихватите, реците то директно.

Додајте оно што посебно цените; ако је ваш пријатељ преузео потпуну одговорност за почињену грешку и није покушао да то оправда, захвалите му на томе.

„Требало би да истакнемо ову важну компоненту истинског извињења“, каже професор. На крају крајева, то је нешто што ће у будућности позитивно утицати на наше односе.

 „Разумем да покушаваш да се искупиш, али тренутно нисам баш спреман да то прихватим.“

Када одговарате на извињење које не желите да прихватите, покушајте да нађете равнотежу између искрености и љубазности, саветује Одра Нуру, професорка комуникологије и породичних студија.

Пажљиво и јасно објасните свој став користећи „ја“ изјаве, фокусирајући се на сопствена осећања, а не на оптуживање: „И даље се осећам повређено“ уместо „Стварно си ме повредио.“ То вам омогућава да изразите како се осећате без ескалације ситуације.

„Не можемо да променимо понашање других људи, али оно што је у потпуности у нашој контроли је начин на који реагујемо“, додаје професорка. „Саопштавате где је та граница, и то говорите само за себе.“

„Мислим да треба да разговарамо о томе шта се догодило.“

Понекад се нећете осећати пријатно да прихватите извињење док не разјасните проблем. То обема странама даје прилику да се изразе и разјасне ситуацију.

„Много тога се 'губи у преводу'“, каже Синтија Флорес, лиценцирани брачни и породични терапеут. „Важно је покренути тај дубљи разговор и саслушати једни друге, јер можда ви нешто доживљавате на један начин, а друга страна другачије.“

„Радије бих да се извиниш само ако то заиста мислиш.”

Присилна или перформативна извињења ретко пролазе добро. Ако осећате да је то оно што добијате, јасно дајте до знања да би било боље да не каже ништа, саветује Флоресова. Такође можете једноставно рећи: „Ово баш не личи на право извињење.“

Слично томе, ако се неко извини, али претерано тражи изговоре, у реду је да тактично узвратите: „Желео бих да чујем извињење без оправдања. Можемо ли то поново да покушамо?“ „То захтева много самосвести од особе која се извињава“, напомиње Флоресова. „Али неке могу да одреагују."

„Немам осећај да заиста разумеш дубину мог бола.“

Ако особа која вам се извињава и даље не разуме зашто сте толико повређени, позовите је. Започните разговор тако што ћете рећи свом пријатељу или партнеру да знате да он жели да кренете даље и да оставите спор иза вас – али не можете све док потпуно не схвате начин на који су њихови поступци утицали на вас.

„То поставља границу да нисте вољни да прихватите бесмислено извињење“, каже Наоми Бернштајн, клинички психолог. „Али то такође даје простор за миран разговор."

Предлаже да се припремите са конкретним примерима онога што бисте желели да видите или чујете да бисте прихватили извињење.

„Искрено речено – ово чекање заиста боли.“

Закаснело извињење може изазвати фрустрацију, бес, озлојеђеност, па чак и осећај туге. „То раздваја људе“, каже Флоресова, угрожавајући динамику односа.

Обавестите свог пријатеља или партнера како је чекање на њихово извињење утицало на вас. Једном када схвате утицај, већа је вероватноћа да ће се позабавити будућим ситуацијама на време. Да би разговор био продуктиван, говорите искрено, али не оптужујућим тоном, предлаже Флорес.

„Чујем шта кажеш, али морам да видим промене да бих поново изградио поверење.“

Извињења треба да прате акције. Комуникација је кључна, наглашава Синтија Флорес: Реците свом пријатељу шта тачно треба да уради како би повратио осећај поверења.

„Заиста се ради о склапању споразума и разговору о следећим корацима“, додаје терапеуткиња. „Односи се граде на рањивости, сигурности и поверењу, тако да то треба да буде део процеса поправке.“

„Хвала – ово ми је помогло да се осећам сигурно."

Вреди прославити А+ извињења која чине да се осећате самопоуздано и сигурно у својој вези. Реците својој вољеној особи да цените то што знате да можете бити отворени када се осећате повређено, предлаже Бернштајн, а затим додајте: „Ако се улоге икада замене, надам се да ћу и ја узвратити на исти начин и теби.“

Ово вероватно неће бити последњи пут да наиђете на неравнину на путу, а сазнање да ћете свако преузети одговорност и извинити се када затреба помоћи ће да сачувате своју везу.