Давање одушка себи: Како укротити нагомилани бес

Истраживачи са Државног универзитета у Охају анализирали су 154 студије о бесу, пронашавши мало доказа о томе да викање и галама помажу, већ сугеришу да у неким случајевима давање одушка себи на те начине, може повећати бес.

„Мислим да је заиста важно разбити мит да, ако сте љути, треба да искажете бес. Испољавање беса можда звучи као добра идеја, али нема ни трунке научних доказа који би подржали такву теорију катарзе“, рекао је комуниколог Бред Бушман.

То међутим не значи да љутњу треба занемарити. Рефлексија нам може помоћи да разумемо зашто се љутимо и да се позабавимо основним проблемима. Такође може помоћи емоционалној валидацији, важном првом кораку ка здравој обради емоција.

Студија сугерише да многи људи такође покушавају да истерају бес физичким напором, што може да пружи здравствене користи, али не може да побољша расположење у кључном тренутку.

Студије које су се тиме бавиле, укључивале су укупно 10.189 учесника, који представљају различите узрасте, пол, културе и етничке припадности. Налази показују да је кључ за обуздавање беса смањење физиолошког узбуђења, кажу аутори, од излива јаког беа или од иначе корисне физичке активности.

„Да бисте смањили бес, боље је бавити се активностима које смањују ниво узбуђења“, рекао је Бушман и додао: „Упркос ономе што популарна психологија може сугерисати, чак ни трчање није ефикасна стратегија јер повећава ниво узбуђења и на крају је то контрапродуктивно“.

Истраживање је делимично инспирисано популарношћу „соба беса“, што су места где људи плаћају да разбијају предмете у нади да ће се тако ослободити беса, рекла је једна од аутора студија Софи Кјервик, стручњак за комуникацију на Универзитету Вирџинија Комонвелт.

„Желела сам да разоткријем целу теорију изражавања беса као и начина о томе како се носити са тим. Желели смо да покажемо да је смањење узбуђења, а заправо и његов физиолошки аспект, заиста веома важно“, рекла је Кјервикова.

Тим истраживача је осмислио преглед заснован на теорији два фактора Шахтер-Сингер, која описује бес (и све друге емоције) као дводелни феномен, од којих сваки садржи физиолошку и когнитивну компоненту.

Ранија истраживања су често била фокусирала на когнитивни угао, према Кервиковој и Бушману, као што је испитивање начина како когнитивна бихејвиорална терапија може помоћи људима да прилагоде ментална стања која подржавају њихов бес.

Истраживања показују да то може да функционише, кажу истраживачи, али преглед студије такође баца важно светло на алтернативни пут за смиривање беса. Додатно, показало се да стандардне когнитивне бихејвиоралне терапије нису ефикасне за све типове мозга, односно личности.

Студија је испитивала активности које повећавају и смањују узбуђење, од бокса, вожње бицикла и џогирања до дубоког дисања, медитације и јоге.

Показало се да су активности које су се показале као смирујуће јога, контрола пажње, вежбе дубоког лаганог дисања, опуштање мишића, „бројање до 10“...

Хлађење главе и бројање до десет

„Било је заиста занимљиво видети да прогресивна релаксација мишића и само опуштање уопште могу бити једнако ефикасни као и медитација“, рекла је Кјервикова.

Уместо да покушавају да „истресу бес“, истраживачи препоручују свима који са тим имају проблем, да га поткопају смањивањем притиска и „хлађењем главе. Тактике смирења за које је већ доказано да ублажавају стрес могу такође да лише бес његових покретача.

„Очигледно је да се у данашњем друштву сви суочавамо са много стреса и потребни су нам начини да се носимо са тим. Указивање на стратегије које делују на стрес односно љутњу и бес је потребно и корисно“, истиче Кјервикова.

Преглед истраживања је открио и да већина физичких активности није смањила бес, а неке су га повећале, као што је џогирање.

Чинило се да спортови са лоптом и друге физичке активности које укључују неку врсту игре или тимског надметања смањују физиолошко узбуђење, што сугерише да би такав напор могао бити кориснији за смањење беса ако је забаван.

„Одређене физичке активности које повећавају напор могу бити добре за ваше срце, али дефинитивно нису најбољи начин за смањење беса. То је заиста права битка јер љути људи желе да дају себи одушка, али наше истраживање показује да сваки добар осећај који добијемо од искаљивања беса заправо појачава агресију“, каже Бушман.

Потребно је више истраживања да би се разјаснили ови налази, али за сада, истраживачи кажу да технике смиривања – чак и само узимање паузе или бројање до 10 – нуде најбоље опције за кроћење беса.

„Не треба под обавезно да закажите термин код когнитивно бихејвиоралног терапеута да бисте се изборили са бесом. Можете најпре пробати сами себе да смирите без викања, подизања гласа на ближње, напорних физичких активности, уз одмор и разне технике опуштања...“, наводи Кјервикова.

Студија је објављена у часопису Clinical Psichology Review.