Клот, фркет, ванилице, радионице о сетви и жетви… Сви су позвани у Поцерски Метковић

Уз клот и фркет петље, Милена Малешевић из Поцерског Метковића, одмара се од свакодневних обавеза у домаћинству. Осим вунених чарапа, са женама из Удружења, плете, каже, и најлепше успомене.

„Научила сам да штрикам, да везем, све живо да радим од девојчице, када сам имала 10,11 година. Пре су мајке, поготово женску децу, девојчице, училе да знају да штрикају, то је било пре основно да девојка зна. Ево сад, са удружењем жена, много је лакше, мислим у друштву, договарамо се, некад штрикамо, некад хекламо, некад веземо“, прича Милена.

Уз кафу, ванилице и разговор, у друштву, време лепше и брже прође.

Окупљају се у етно-домаћинству, уче једна од друге, размењују технике рада, рецепте, савете и искуства.

„Мој циљ је био, пошто имамо етно-туристичко газдинство, да својим гостима поклањамо нешто, да понесу из нашег села, мислим, нешто из Поцерине, тако да смо почеле да радимо пустовање сапуном, односно, пустовање вуне. Поента свега је то, да моје жене изађу из куће, да се друже, да нешто ново науче. Мислим да сам остварила тај неки свој циљ који сам замислила, да их окупим и да им пружим нешто лепо“, рекла је Биљана Пантић, председница Удружења жена „Калиновац“.

Оно што уберу, пакују у тегле и флаше. У сарадњи са локалном самоуправом, Туристичком организацијом, Пољопривредном и саветодавном стручном службом, учествују на базарима и сајмовима.

„Ми ове године имамо задатак да, себи смо поставили да кроз низ радионица које ће бити едукативног карактера, проширимо рад нашег удружења. То пре свега мисли и односи се на рад са децом, пре свега из града. Од сетве семена, односи се на сетву поврћа и ратарство као и на воћарство, од самог тока вегетације, па до убирања плодова, деца ће у току целе године, кроз радионице, моћи да упознају како се долази до готовог производа“, изјавила је Светлана Златарић чланица Удружења жена „Калиновац“.

Удружење и етно-домаћинство „Калиновац“ добили су име по извору и шуми у Поцерском Метковићу. У плану је да се обележе „Стазе здравља“, и пружи могућност и гостима села да са домаћинима беру, суше и пакују лековито биље.