Обновљена црква на Соколским висовима враћа вернике и староседоце у крај

Врх између Подгорине, Рађевине и Азбуковице одувек је, кажу најстарији, свето место. Мењали су се градитељи, обновитељи, мењала и посвећеност али је црква била и остала симбол Рожња, а последњих деценију и по, и монашко место.

Обложена дрветом у руском стилу са куполама од месинга, Црква Светог Василија Острошког на Соколским висовима шири духовност и наставља манастирски живот.

„Везаност за овај манастир јесте то да манастир у Црној Гори под Острогом и сам кивот Василија Острошког налази се на висини 952 метра, иста надморска висина је управо је овог места овде где стојимо. Ово је женски манастир, у манастиру имамо једну монахињу и једну искушеницу“, рекао је Бранко Јовљевић, архијерејски намесник рађевски.

Иако је манастир без струје, молитве уз свеће и пет соларних панела за монашку посвећеност је, кажу, више него што треба. Са уређењем светиње оживеле су иако су у мраку, и Рожањске падине.

„Ја сам овде одрастао као дете и било је то запуштено а од кад је манастир оправљен народ се почео насељавати, долазити своји на своја огњишта“, каже Панто Симић из Гуњака.

„Овде се одморим за два сата што спавам више него кући целу ноћ, немам сигнал, овде је тишина, једини нам је проблем што немамо струју и тај пут нам је мало лош, иначе овде чист ваздух, висина.,,“, додаје Предраг Марковић из Шљивове.

Са ветровима са четири стране – ваздушна бања. До Крупња, Љубовије и Осечине по двадесетак километара.

На минусима испод десет, без електричне енегије мало је оџака на Рожњу из којих се зими пуши, али је све више испарцелисаних њива, обновљених и изграђених домаћинстава.

„У задње три четири године 140 кућа је изграђено, које кућа викендица и кућа са пољопривредницим газдинствима, овде је препород, има воћњака, малињака, стада оваца као у стара добра времена“, истиче Станко Андрић из Осечине.

Струје има до пола брда, а зависно од падина и општине којој припадају Рожањске насељенике на врху до жица, дели од једног до четири километра. За нове мештане у Рађевини и – посебне понуде.

„Ја сам спреман да дам два пута по пет ари да се доселе у село млађи људи који хоће да праве неку викендицу, да буду ту да живе, да буде што више младих“, каже Драган Крсмановић из Бастава.

Са Рожња су Турци пре неколико векова спустили водовод, на планину стигао пут, а струји се надају. Оно што је увек било је чист ваздух и поглед са 973 метра врха Соколских планина, без магле од манастира досеже до Златибора и Таре, Фрушке Горе, торња електране у Обреновцу и целе Семберије.