Наш мозак дели дан на поглавља као у књизи, открили научници

Студија коју су спровели истраживачи са Универзитета Колумбија у САД представљају неку врсту надградње на оно што већ знамо о „поглављима“ наших живота, потврђујући да су откривене структуре у мозгу обележене приметном променом мождане активности док се крећемо са места на место или из активности у активност.

Сегментација јасно помаже мозгу да схвати тренутни ток живота, иако до сада није било јасно како тачно мозак одлучује где да започне и заврши свако поглавље.

Ново истраживање открива персонализован процес, заснован на томе шта нам је важно и који су нам приоритети.

„Желели смо да оспоримо теорију да су изненадне промене у можданој активности када започнемо ново поглавље нашег дана узроковане само изненадним променама у окружењу – да мозак заправо не ради ништа занимљиво када креира нова поглавља, то је само пасивно реаговање на промену сензорних инпута“, каже Кристофер Балдасано, ванредни професор психологије на Универзитету Колумбија.

„Наше истраживање је показало да то није случај: мозак, у ствари, активно организује наша животна искуства у делове који су нам значајни.“

Другим речима, прелазак са аутобуске станице у кафић можда неће нужно покренути ново поглавље, ако на путу између тих локација разговарамо са неким.

Истраживачки тим је саставио 16 кратких аудио наратива који су представљали једну од четири локације (ресторан, аеродром, продавница прехрамбених производа и сала за предавања) са једним од четири сценарија (раскид, понуда, пословни договор и пријатан састанак).

Укупно 415 учесника је било позвано да слуша ове наративе. У неким случајевима је праћена њихова мождана активност, док је у другима од волонтера тражено да притиском на дугме назначе када је нови део приче почео.

Најважније је да су у неким случајевима истраживачи замолили учеснике да се концентришу на различите аспекте студије – тако да би у причи о предлогу за брак у ресторану од њих могло бити затражено да се фокусирају на понуду или наруџбину хране.

Приоритет је утицао на неуролошко дефинисање нових поглавља, показујући да мозак прилагођава своје технике организовања на основу онога што мислимо да је најзначајније у том тренутку. Наши тренутни приоритети и циљеви, као и прошла искуства, могу одиграти улогу.

Затим, истраживачи желе да виде како очекивања о томе шта ће се следеће догодити утичу на нашу поделу поглавља и који делови нашег искуства се бележе у меморији. Има још много тога што треба да се истражи.

„Ови резултати идентификују механизме помоћу којих прошла искуства, дестилирана у шематске сценарије догађаја, мењају начин на који конструишемо наше садашње перцепције за реалистично искуство“, пишу истраживачи у објављеном раду, у часопису Current Biology.