петак, 13.09.2024, 19:25 -> 19:25
Извор: DW (Дојче веле)
Хитлер после више од 100 година више неће бити почасни грађанин градића поред Бона
Градић поред Бона још званично води нацистичког фирера као почасног грађанина. Хитлер је имао то звање у четири хиљаде места. Како су сада гимназијалци из Бад Хонефа решили да раскрсте са почасним грађанином?
Пре неколико месеци, на часу историје у gимназији Зибенгебирге (СИБИ) у Бад Хонефу, ученици десетог разреда дошли су на идеју да сами испишу историју.
Одлучили су, наиме, да поднесу захтев да се тај град од 25.000 становника у близини Бона званично одрекне свог почасног грађанина – нацистичкогдиктатора Адолфа Хитлера.
Кати, Лили, Роња, Миа и Зелин, пет ученица које говоре у име разреда, желе да, заједно са својим наставником Томасом Ротом, јасно иступе против десничарских идеја.
„Живимо у овом граду, па нас наравно интересује и његова историја. Онда смо се запитали да ли можемо да искористимо свој утицај да променимо историју и Хитлеру укинемо титулу почасног грађанина. На идеју смо дошли преко нашег наставника и онда је свака од нас послала мејл градоначелнику.“
Њихова иницијатива резултирала је пријавом коју је на крају потписало више од 1.363 људи. То је пет одсто становника Бад Хонефа, односно број неопходан да Градско веће гласа о иницијативи.
Био је то велики успех за ученике. Прикупљали су потписе, звонили на врата и бавили се едукацијом.
Представнице одељења описују своја искуства: „Већина људи с којима смо разговарали није знала да је Хитлер почасни грађанин и многи су одмах потписали. Да нам је неко пре годину дана рекао да ћемо ми, једно мало школско одељење, постићи нешто овако велико – не бисмо му веровали. Али, све је више десничарских екстремиста, посебно на друштвеним мрежама, и морамо против тога да се боримо.“
Хитлер био почасни грађанин у хиљадама градова
Бад Хонеф је Адолфа Хитлера прогласио за почасног грађанина 5. априла 1933, само месец дана након победе његове Националсоцијалистичке радничке партије (НСДАП) на изборима.
Тај мали град био је један од првих, а већ до 1934. године то је учинило укупно четири хиљаде градова и општина.
Иако је нацистичком диктатору „звање“ почасног грађанина истекло аутоматски када је 30. априла 1945. године извршио самоубиство, Бад Хонеф то до данас није званично укинуо.
„Током нашег истраживања, поред Хитлеровог писма захвалности, наишли смо и на записник са седнице градског већа из 1983“, каже наставник Томас Рот за Дојче веле.
„Заједница зелених гласача поднела је тада предлог градском већу Бад Хонефа који није стављен на гласање. То је за нас био окидач да кажемо: Морамо нешто да урадимо.“
Својом пријавом, ученици су себи отворили и врата Градског архива. Архивар Јенс Кремб прочешљао је документа. Иако су Американци спалили много тога када су заузели град у марту 1945, успео је да пронађе документа као што је Хитлерово писмо захвалности.
Након тога су се представници разреда састали с градоначелником Отом Нојхофом у градској већници. Он је видно задовољан њиховим залагањем.
„Поносни смо на ученике. То је сјајна иницијатива, зато што су научили да је самоефикасност у политици могућа“, каже Нојхоф.
Дистанцирање од почасног грађанина у три етапе
Последњих година многе општине су предузеле кораке да се дистанцирају од Адолфа Хитлера као почасног грађанина – првенствено као сигнал против друштвеног и политичког померања удесно.
То суочавање са историјом у Немачкој одвија се у својеврсним „таласима“, каже историчар Томас Шлемер са Минхенско-берлинског института за савремену историју.
Први талас почео је одмах по завршетку Другог светског рата. Кил је, на пример, одузео Хитлеру титулу почасног грађанина већ у децембру 1945. године.
Шлемер каже: „Током 1945. и 1946. године имали смо посла с раскидом са политичким системом, што опет има везе са савезницима, али и са широко распрострањеном потребом међу тадашњом политичком елитом.“
„То је било праћено преименовањем улица и тргова – готово уопште није постојала општина или град без улице или трга Адолфа Хитлера. Али, тај анти-националсоцијалистички импулс у непосредном послератном периоду мање-више је брзо замро у годинама од 1948. до 1950“, прича он.
Тада, каже Шлемер, долази до преокрета између починилаца и жртве у Немачкој. Многи људи одговорни за нацистичке злочине одједном себе виде као невине, као неког кога је мала клика нацистичких злочинаца око Хитлера навела да раде ствари које заправо нису хтели.
Немачка је тако пустила да процес суочавања са сопственом историјом деценијама мирује. Формални одговор седамдесетих и осамдесетих година прошлог века је гласио: „Хитлерово звање почасним грађанином истекло је његовим самоубиством и то питање се више не поставља“, објашњава историчар.
„Али, баш у то време, суочавање с нацистичком прошлошћу добило је нови подстицај у јануару 1979. током емитовања америчке серије Холокауст. То се назива и новим историјским покретом. Дипломирани историчари, али и многи други, пре свега студенти и наставници, одједном су желели да сазнају како је нацистичка ера протекла ту код нас“, додаје он.
Важан симболички корак као почетак
Управо у то време, пре четири деценије година, Бад Хонеф је направио први неуспешан покушај да се дистанцира од почасног грађанина Адолфа Хитлера.
Сада, 91 годину након именовања, град жели да коначно оконча то неславно поглавље. За историчара Томаса Шлемера, то је закаснели корак с великом симболичком вредношћу – и израз процеса који је у току широм Немачке.
Али, још важније је оно што из тога произилази с погледом на садашњост, каже Шлемер: „Шта је тачно тада довело до уништења демократије? Какве поуке из тога можемо да извучемо ако данас поново морамо да бранимо демократију ?“
Коментари