Где су новине са киоска данас када вест траје неколико минута

Папир који шушка под прстима, мастило које мирише на јутро и вести које су, макар за тај дан, најважније на свету – реч је о дневним новинама. Иако их све чешће смењују екрани телефона и наслови који трепере на друштвеним мрежама, штампане новине остају живи сведок свакодневице.

„Штампа је дефинитивно претрпела највеће промене у последњих 20 година од свих медија. Сви знамо неке опште трендове, пад тиража, пад публике, самим тим и пад прихода, тако да је штампа морала да се прилагођава. Оно што је специфично за Србију јесте да ми можемо да видимо нека прилагођавања, трансформације, пре свега у томе што сва штампана издања имају своје онлајн реплике, своје онлајн издања, све активнији су на њима, развијају своје мреже, дигиталне платформе такође. Међутим, оно што је највећи проблем у том процесу дигиталне трансформације, када говоримо о успеху процеса, јесте заправо то да ли је то поставило одрживо“, рекао је Марко Недељковић, ФНП.

Питање опстанка новина све је важније. С једне стране, дигитални медији преузимају брзину и обим, јер вест објављена на интернету може за неколико секунди да обиђе цео свет. С друге, штампа остаје синоним за проверену и трајну информацију.

„Ми смо сведоци да изворно штампаних медија апсолутно нису успеле да задрже тај континуитет и да публика има осећај да је заправо исто издање, исти медији у питању, већ је утицај свих тих дигиталних фактора друштвених мрежа, онога што зовемо популарност, онога што су трендови, виралности, као неког критеријума који желимо да постигнемо. То је код нас доминантан критеријум за уређивање онлајн медија и то представља један од највећих проблема. Публика губи поверење, публика нема осећај да су онлајн издања тих штампаних медија подједнако квалитетна као и њихове претходне верзије“, рекао је Марко Недељковић, ФНП.

Дигитална трансформација није само променила брзину преноса вести -– променила је и саму логику информисања. Док новине излазе једном дневно и бележе догађаје у континуитету, интернет ствара културу тренутка. Вест више нема рок трајања од 24 сата, она може да буде актуелна свега неколико минута.

„Једна од најспецифичнијих тих карактеристика те нове културе, дигиталне културе информисања јесте да публика више не одлази по вести, по информације, не одлази на трафику да купи новине, него чека да те вести дођу до ње. Самим тим, штампа је под највећим ударом јер штампа традиционално подразумева да одете на киоск да купите то издање, то публика данас не ради. Не очекује да на тај начин буде информисана, него очекује да те информације долазе до ње. Како долазе, долазе све више преко друштвених мрежа, преко дигиталних платформи и то, наравно, утиче директно на штампу која мора да се прилагођава том тренду“, рекао је Марко Недељковић.

Новине се мењају, прилагођавају и траже своје место у дигиталном добу, али и даље остају гарант да вест, када је проверена и забележена, има трајну вредност.