Неморално је шпијунирати телефон партнера – па зашто то радимо?

Недавно сам сазнао да је партнер моје пријатељице позајмио њен телефон и користио га да провери наше поруке, јер је био забринут да имамо аферу. Било је то право откриће. Не зато што ми је сметало да неко истражује моје глупе шале, више сам био тужан што се неко ко ми је драг, осећао приморан да уради једину ствар која гарантује да неће донети никакав мир, а то је да приступи телефону свог партнера без његовог знања.

Многима може изгледати очигледно да је „чепркање“ по телефону вољене особе лоша идеја, али хајде да резимирамо неке од разлога зашто је то тако. Прво, то је „инвазивна метода“. Чак и ако мислите да је ваш партнер крив за неверство, иронија је да читањем њихових приватних порука ви постајете кривац. Као што треба поштовати приватност онога што вољена особа може рећи терапеуту, тако и ви треба да поштујете оно што ваш партнер може рећи о вама приватно са блиским пријатељима.

И као што ће вам сваки шпијун рећи, никада се нећете заиста заситити или довољно уверити оним што откријете. Чак и ако пронађете као што је присуство апликације за упознавање, питања и несигурности ће само ескалирати, а не нестати.

Први пут сам схватио да ме партнерка лаже након што сам бацио поглед на апликацију за временску прогнозу на свом телефону (зашто је била подешена на Лејк дистрикт а не у Есекс, где ми је рекла да ће бити на састанку). Упркос тим информацијама, огроман осећај неизвесности и нејасноћа само се повећавао.

Дубоко у себи знамо да је „њушкање“ по туђим стварима једноставно лоше. Међутим, и сумња да вас неко вара ствара стање које многи описују као негде близу лудила.

Наша зависност од телефона само погоршава проблем, они заузимају тако велики део нашег приватног живота да их је лако сматрати инструментима за уграђивањре осећаја кривице и изазиваче сумњу 24/7.

Чак и када видите партнера окренутог леђима, како некоме шаље поруку, то може учинити да се најразумнија особа у најсигурнијој вези изненада осети параноично.

Затим, постоје људи који виде телефоне као облик јавне својине. Отишао сам на састанак са једном девојком пре неколико година. Она је иначе на свом профилу за упознавање била врло јасна и исткла да сматра да су јој у комуникацији веома важни поштовање и опхођење са уважавањем.

Када је током нашег састанка мој телефон засветлео, током нашег другог пића, она се рефлексно нагнула напред и почела да чита поруке на мом екрану. Неколико секунди сам се смејао у неверици питајући се: „Да ли се ово заиста дешава“ пре него што сам рекао: „Хм, да ли мислиш да би ово могло да ми смета?“

Живот се ипак мало мења када вам неко прође кроз телефон на начине који превазилазе радознали поглед на првом састанку. Доживео сам „шпијунски приступ“ мом телефону и раније. Лагао сам и варао своју партнерку у то време и она је желела да зна истину. Међутим, оно што се променило је то што се штета коју сам направио варањем, спојила са наметљивим начином на који сам ухваћен, остављајући ме са новом свешћу да је најбољи начин постојања у дигиталном простору претпоставити да свако може да види све што радите , у сваком тренутку.

Можда би помoгло то да сами себе надгледате. Узмимо старијег републиканца и садашњег председника Представничког дома САД Мајка Џонсона, који је 2022. признао да су он и његов, тада 17-годишњи син, пратили телефоне један другог како би проверили да ли други не гледа порнографију. Овај готово дистопијски приступ моралу постигнут је путем апликације под називом Covenanat Eyes, која се најчешће промовише у тврдокорним хришћанским заједницама. О вашим активностима  извештава вашег „партнера у одговорности“ ако детектује да је било шта „сумњиво“.

Већина разумних људи би се клонила оваквих ствари из милион разлога. Али један од њих је да једноставно имати приступ нечијим подацима није довољно. Подаци сами по себи не могу задовољити наше људске потребе за дијалозима, објашњењима и разумевањем. Ако знате шта ваш партнер ради на свом телефону без контекста, ништа неће побољшати, само ће вас додатно фрустрирати.

Постоји много начина да будете љути због понашања вашег партнера на мрежи. Често то може бити готово потпуно ирационално. Пратити бившу на друштвеним мрежама је једна ствар, али пре много година, упознао сам једну жену у једном клубу који је била бесна јер је управо открила да њен муж прати Кејти Пери на Инстаграму. Била заокупљена тиме и такође, није могла да види разлог зашто он то ради, чак и ако не воли поп музику.

Не познајем је довољно добро да бих је питао: „Јеси ли покушала да га питаш да ли се заљубио у Кејти Пери?“ Али за њу је само тај мали онлајн чин имао дубоке последице које муж вероватно никада није могао да схвати.

Ако сте заиста у складној вези са неким, требало би да будете у могућности да се брзо договорите око тога зашто не би требало да прегледавате телефоне једно другом или да знате међусобне шифре, као ствар принципа.

Истина, права љубав укључује и одређене границе које штите, а не спутавају. Када сте отворени и верујете свом партнеру, заиста не би требало да постоји жеља да читате његове поруке. Једна од мојих најлепших је са девојком, чији телефон нисам имао  ни најмању жељу да проверавам, а било је прилика.

Још нема изгледа за свадбена звона, али ако бисмо се венчали, наши завети би сигурно били: „У богатству и сиромаштву, у болести и здрављу, моја шифра те се не тиче“.