На шта психолози мисле када нам саветују да поставимо границе

Многи мисле да постављају границе када кажу одређене ствари, попут:

„Заиста мораш да престанеш да долазиш ненајављено.“ „Не разговарај са мном тако.“ „Ако не можеш да поштујеш моје потребе, прекидам сваки контакт.“

Али као и већи део терапијског жаргона који се инфилтрира у друштвене медије и нашу културу уопште, значење „граница“ се изгубило у преводу.

Недра Гловер Тавваб, терапеуткиња и ауторка књиге Постави границе, пронађи мир истиче да је постављање граница здрав начин изражавања наших потреба и очекивања – и могу нам помоћи да негујемо јаче везе са значајним особама у нашим животима.

Како постављати границу

Рецимо да вам мајка често коментарише тежину. Ако је замолите да престане да помиње вашу килажу, то је захтев, а не граница.

Ако она игнорише тај захтев, онда можете поставити границу. Један од начина је да спречите да њено мишљење о вашем телу постане ваше уверење.

„Не морам да јој шаљем књиге; не морам да водим разговоре о здрављу“, објашњава терапеуткиња К. Ц. Дејвис. „Не морам да је убеђујем да сам здрава. Само кажем: 'У реду, мама' и идем даље.“

Границу можете поставити и јасном изјавом. На пример, ако вам се тинејџер дрско обраћа можете рећи: „Желим да разговарам са тобом, али нећу наставити да разговарам са неким ко ме вређа.“

Или можете поставити тиху границу. Ако вам пријатељ пошаље текстуалну поруку која вам ствара нелагоду, на пример, можете да изаберете да не одговорите.

Како граница може да ојача везу

Када постављамо ограничења или границе за себе, повлачимо линију између наших потреба и потреба других људи – и то нам помаже да одржавамо здраве односе, наглашава Кетрин А. Сандерсон, професорка психологије на колеџу Амхерст.

Ако не поставимо границе, игнорисање тих потреба може довести до наше емоционалне „експлозије“. А то је зато што нисмо размишљали о томе шта нам је потребно у вези.

Међутим, понекад друга особа није способна да вам пружи тачно оно што желите. У тим случајевима, ако и даље желите везу, можете користити границе да бисте одржали везу која вам прија.

Госпођа Дејвис се присетила времена када јој је постављање границе помогло да се осећа мање огорчено према пријатељици.

„Договарале бисмо се да се дружимо, а она се не би појавила, или бих отишла по њу, а она не би отворила врата“, наводи Дејвисова. „То ме је излуђивало.“

На крају, значајно је смањила број покушаје да се договара са пријатељицом и престала је да очекује да ће се она променити, али није покушавала да контролише њено понашање. Сада, када се виђају, то је само неколико пута годишње, али Дејвисова каже да може у потпуности да ужива у овим дружењима.

Да ли је врста границе битна приликом изградње везе

Стручњаци за ментално здравље препознају три врсте граница: круте, порозне и здраве.

Неко са крутим границама настоји да избегава блиске односе, има потешкоћа да поверује другима и мало је вероватно да ће тражити помоћ. С друге стране, људи са порозним границама имају склоност да превише деле личне информације, дозвољавају себи да буду непоштовани, превише се уплићу у туђе проблеме и тешко им је да кажу „не“.

Типично, људи показују мешавину ових различитих врста граница, у зависности од везе. На пример, могу имати порозну границу са својим романтичним партнером и круту границу са колегом.

Идеално би било да сви теже здравим границама – то значи да ценимо сопствене жеље и потребе, да се отворимо блискости када то желимо и да кажемо „не“ када је то потребно.

„Желимо да се нађемо у тој зони где постоји извесна равнотежа и флексибилност“, наводи Тавваб, додајући да превише круте или порозне границе могу створити пукотине у везама.

Шта ако ваше границе некога љуте

Понекад ће људи протумачити ваше границе као узнемирујуће или чак болне. Можда ће „покушати изнова и изнова да прелазе границу“, напомиње др Сандерсон. „То постаје заиста негативан циклус.“

Али чак и ако граница делује неразумно, неправедно или једноставно глупо, њено поштовање гради јачи однос.

Може помоћи искрен разговор о повређеним осећањима, а можда чак и преговарање, саветује психолог. На пример, ако је ваш супружник фрустриран јер одбијате да разговарате о тешкој свађи од претходног дана, можете размотрити попуштање те границе пошто сте имали прилику да се смирите.

„Не кажемо: 'Не волим те' – не кажемо: 'Не верујем ти'“, наводи др Сандерсон. „Кажемо: 'Што се мене тиче, тренутно не могу да причам о томе.'“