Постоји формула среће, али је потпуно погрешно схваћена

Једна од највећих грешака коју људи праве је мешање среће и осећања среће. Срећа није осећање. Осећања су потврда среће – као што је мирис печења доказ наше вечере, а то је невероватно добра вест за све. Постоје бројни разлози због којих не би требало да имамо само осећање среће. Нормално је да сваког дана имамо и негативне емоције. Ако их не бисмо имали, вероватно бисмо били мртви за отприлике недељу дана, каже проф. Артур Брукс.

Али ако заиста желимо да допремо до феномена који ствара осећања, морамо да прођемо испод тих емоција и откријемо шта их заправо покреће.

Људи много говоре о лошим осећањима и добрим осећањима, а то је потпуно неразумевање саме емоције, наглашава професор. Емоција није ништа друго до информација о спољашњем свету. Када постоји нешто изван нас што представља претњу, имамо негативне емоције – страх, бес, тугу, гађење – и оне су невероватно важне. Оне нас одржавају у животу; кажу нам да постоји претња.

А када постоји нешто што је прилика за нас, нешто што је љупко, нешто што заиста желимо у нашим животима, тада имамо позитивне емоције радости и интересовања или изненађења.

Али емоције не можемо класификовати као лоше или добре. У крајњој линији могли бисмо све да их сврстамо у добре, јер су нам све потребне и одржавају нас у животу.

Шта је у сржи осећаја благостања

Анализирајући податке о милионима појединаца који су на анкетама изразили највише нивое благостања, испоставило се да сви имају три заједничка елемента у свом животу: уживање, сатисфакцију и смисао.

Уживање је нешто што људи мисле да разумеју, али углавном не разумеју, напомиње Брукс. Мешају га са задовољством. Задовољство је врста животињског феномена. То је сигнал као и сваки други осећај да вам нешто може дати калорије или партнере што нам помаже да преживимо и пренесемо своје гене. То није нешто што заправо води до среће.

Уживање је сложеније од тога и доживљава се у префронталном кортексу мозга, извршном центру мозга. Уживање је задовољство, плус људи, плус памћење. То је разлог зашто у рекламама за пиво, на пример, нема особе која седи сама у свом стану са гајбом пива поред себе.

Други макронутријент среће је сатисфакција. Сатисфакција је права мистерија јер је то радост коју добијамо након што смо се изборили за нешто. А ако се не боримо довољно, није слатко. Студенти који добију високу оцену тако што су варали на испиту не осећају сатисфакцију.

Последње, али не и најмање важно, је смисао. Професор Брукс каже да може да се лиши ситних задовољстава, чак и уживања, јер је врло самодисциплинована особа, али не може да проведе ни сат времена без смисла и да буде срећан. Исто је са свима нама.

Смисао живота

Шта је смисао живота? То је велико питање и заправо су ту још три потпитања: наука их назива кохерентност, значај и сврха. Кохерентност је одговор на питање: Зашто се ствари дешавају онако како се дешавају? Значај је: Зашто је важно што сам жив? А сврха је: Који правац и циљеви су кључни за мој живот?

Уколико имамо одговоре на та питања, имамо смисао, наглашава Брукс. Али ако немамо одговоре или немамо задовољавајуће одговоре, то је оно што морамо да тражимо.

Антички филозофи, почевши од Аристотела, али најважније од Томе Аквинског у 13. веку, класификовали су постигнућа за којима сви толико жудимо у четири категорије: новац, моћ, уживање и слава. Постоји тона научне литературе која каже да су Тома Аквински и Аристотел, и сви остали између, били у праву. Ако то нису ствари које би требало да акумулирате, шта би онда то било? Не новац, моћ, уживање и слава, већ вера, породица, пријатељство и рад који има сврху.

Шта нас стварно чини срећнима

Када каже вера, професор Брукс напомиње да то не мора бити неко конвенционално верско убеђење. Постоји много начина на које људи могу пронаћи мир и перспективу која им је потребна у животу. Филозофија или медитација, или шетња природом без технолошких справица, или проучавање фуга Јохана Себастијана Баха, али треба да се дивимо нечему већем од нас, а то је прва категорија.

Друго је породични живот. Ми смо еволуирали као врста заснована на сродству. Морамо да познајемо своје и да бринемо о њима, чак и ако нам се не свиђају. И ако те везе испустимо, ако занемаримо те односе, ако направимо раскол у тим односима, жртвовали смо своју срећу.

Треће је пријатељство. За право пријатељство је потребно време. То не значи да морамо имати 100 пријатеља, али то значи да морамо имати више од једног и сигурно то не треба да нам буде само наш супружник.

Последње, али не и најмање важно, је посао. А то не значи прекомерно изгарање на послу, и рад по цео дан и ноћ. Испоставило се да само две ствари од посла доносе истинску радост: заслужен успех и служење другима.

Заслужени успех је стварање животне вредности за наш напоран рад који је препознат и признат. Зато су заслуге толико важне. Друго је служење другима. Чак и ако радите на радном месту где не знате смисао свог посла, али радите нешто што смањује оптерећење за особу у суседној кабини, онда то може бити извор стварног задовољства за вас, наводи професор.

Дакле, то су та четири елемента која нам обезбеђују срећне дане. Вера, породица, пријатељи и посао. Ако пратимо те ствари, тако јуримо срећу. Али главна ствар је то да срећа није одредиште. Срећа је правац.

Да бисмо постали срећнији, потребно је знање и рад. То захтева промену навика, а како закључује проф. Артур Брукс, добра вест је да ми то можемо.