Како правилно расхладити дом помоћу вентилатора

„Вентилатори су одличан начин да уштедите новац и енергију“, каже др Никол Миранда, виши истраживач на Универзитету у Оксфорду.

Док клима-уређаји функционишу тако што хладе ваздух и исушују га – што је задатак који захтева много енергије – вентилаторима је потребно много мање електричне енергије док ковитлају ваздух по нашем телу да би нас расхладили.

Како бисмо извукли максимум из ових уређаја, помаже експериментисање са неколико начина њиховог коришћења. Сваки дом је другачији, а осећај пријатности је субјективан, напомиње Патриша Фабијан, професорка екологије на Универзитету у Бостону. „Није јединствен за све."

Ево неколико савета како најбоље да искористимо вентилатор у свом дому.

Комбинујте вентилатор и клима уређај

Ако имате исправан клима-уређај, вреди покушати да га подесите на мање хлађење, односно вишу температуру, а додате венилатор. Овај приступ би могао да учини чуда вашем летњем рачуну за струју. Вероватно ћете се осећати потпуно исто као да је клима укључена на најнижу температуру.

Оли Џеј, професор термалне физиологије на Универзитету у Сиднеју, скреће пажњу на истраживање које показује да људи не примећују никакву разлику када се хлађење вентилатором комбинује са климатизацијом подешеном на вишу температуру, у поређењу са клима-уређајима који су подешени на арктички удар, без вентилатора.

„Осећали бисте се једнако расхлађени у просторији у којој је 26 степени Целзијуса са вентилаторима, као у соби у којој је 22 степена са климом и без вентилатора“, наглашава професор Џеј.

Овај метод ће ублажити оптерећење електричне мреже, што значи мање нестанка струје. И то би могло да помогне да се прекине зачарани круг, каже Џеј, где топлота изазива људе да појачају своје клима уређаје, што генерише угљеник који доводи до топлије климе – чиме се ствара још већа потреба за клима-уређајима. Ова ескалација се већ десила последњих деценија, при чему се допринос климатизације емисији угљеника више него удвостручио.

„Када је веома вруће, људи морају да користе вентилаторе заједно са клима-уређајем како би били сигурни да су безбедни, а и даље ће уштедети новац на рачуну за струју“, каже Стефано Скјавоне, професор архитектуре и инжењеринга на Универзитету Беркли.

Изаберите омиљени тип вентилатора

Када су у питању типови вентилатора, опција има напретек, али многи стручњаци кажу да плафонски вентилатор нема конкуренцију – бар када је у питању хлађење, али не и стил.

Ови вентилатори потискују стуб ваздуха који тече „преко свих површина у просторији“, објашњава проф. Џеј. Они такође помажу у циркулацији устајалог, врућег ваздуха ускладиштеног у горњим деловима просторије, то јест на плафону.

„Веома су ефикасни“, истиче др Миранда, „иако већина потиче из седамдесетих година прошлог века“. Набавка плафонског вентилатора не значи да ће ваш дом подсећати на епизоду ТВ серије Веселе седамдесете. Сада имају много модернији дизајн.

У међувремену, проф. Скјавоне проучава типове вентилатора и налази неколико разлика у ефикасности. „Ако користите типичне вентилаторе нормалне величине, већина пружа мање-више исти ефекат хлађења“, каже професор. Али пошто поједини самостални вентилатори раде и на батерије, у случају нестанка струје биће више од користи у поређењу са плафонским који не може без струје. 

Такође, боље ћете се расхладити ако вентилаторе усмерите ка правим местима на телу, као што је торзо, а они мали вентилатори који могу да се носе око врата, допуниће ефекат стационарног, саветује др Миранда. 

Међутим, како бисте постигли најбољи ефекат хлађења, поставите вентилатор тако да захвата што већи део тела протоком ваздуха, посебно делове који нису покривени одећом, додаје проф Скјавони.

Још једна ствар коју треба узети у обзир је брзина окретања вентилатора. „Када је подешен на највишу брзину, може да вам исуши очи“, каже др Џеј. У том случају можете да ставите заштитне научаре, али постоји тачка све мањег поврата када се нећете осећати расхлађеније упркос већим брзинама.

Идеалан праг је обично средња поставка на типичном вентилатору на постољу, када је удаљен око метар од нас, каже проф. Џеј.

Пробајте само са вентилатором, без клима уређаја

Када је напољу топло – али није јако вруће – можете да искључите климу, отворите прозор на страни према којој ветар дува и усмерите вентилатор тако да проток ваздуха иде увис.  

Овај приступ функционише посебно добро када користите прозоре на страни дома која је најхладнија, јер ће улазни ваздух бити освежавајући. Обично је то најзасенченија страна вашег дома, можда близу неког дрвећа.

У областима које немају много дрвећа или друге природне хладовине, покушајте да уредите простор испред прозора како бисте добили хладнији ваздух и подржали посао вентилатора у затвореном простору.

„Прво и најважније, покушајте да повећате вегетацију испред вашег прозора“, каже Халед Тарабеј, архитекта и ванредни професор одрживог дизајна на Америчком универзитету у Каиру. Ако је могуће, поставите фонтану са текућом водом испред овог прозора или вентилаторе који прскају воду, стварајући хладну маглу која делује као тампон од врућине, додаје Тарабиеј.

Не распирујте ватру

Ако немате клима уређај или није исправан, искључите вентилаторе када су спољашње и унутрашње температуре екстремне, јер ће вам једноставно дувати врео ваздух.

Према Агенцији за заштиту животне средине САД, овај праг је 32 °Ц. СЗО каже 35°Ц, док проф. Џеј мисли да је граница за употребу вентилатора још већа: 38,8°Ц за здраве људе и 36,6°Ц за старије особе са хроничним болестима. У овим сценаријима, можда би било боље склонити се у неки јавни расхлађен простор.

Експериментишите

Стратегије расхлађивања би требало да иду даље од вентилатора и клима-уређаја и укључује сенчење осунчаних прозора и добро хидрирање. Када је унутра (и споља) веома вруће, ефикасно је и ношење мокре кошуље. „Мокре мајице можете спојити са лепезама да бисте оптимизовали њихову ефикасност“, истиче проф. Џеј.

Добро је експериментисати како различити приступи кућном хлађењу утичу на термометар, али су важне и индивидуалне карактеристике. Неки људи су осетљивији на топлотни стрес, посебно бебе и старији, труднице или дијабетичаре. „Откријте шта вам највише одговара“, каже професорка Фабијан.