Не помажите провалницима тако што ћете свима објавити да идете на одмор, заштитите се и полисом осигурања

Током летњих дана покушаји крађе и провале су чешћи. На мети могу да буду сви, а оно што се последњих година бележи је тренд да провалници покушавају да уђу у станове тако што се понашају као да улазе у свој дом. И док надлежни имају савете како да се спречи да до провале дође, Зоран Ћирић из Удружења осигуравача Србије објашњава како да се осигура имовина за случају да ипак будете опљачкани.

Надлежни апелују на грађане да закључавају врата, да не објављују на друштвеним мрежама када иду на одмор и да не спуштају ролетне. Неки се штите и осигурањем дома.

Подаци показују да се чак 70 одсто крађа и провала дешава док су људи на годишњем одмору. Зоран Ћирић из Удружења осигуравача Србије каже да се, према подацима МУП-а, у Београду у просеку годишње обије пет до шест станова дневно, а тај број расте управо у месецима када су актуелни годишњи одмори – дакле јул и август.

„Комшиница може да сачува цвеће, може у неку руку да сачува и стан, али су и лопови све инвентивнији. Имају и они неке своје методе како могу да примете да ли је стан празан, односно да ли су власници на годишњем одмору. Стога, посебно водите рачуна. Заштите од лопова нема, једино што можете јесте да заштитите имовину у свом стану, а то је полиса осигурања", наглашава Ћирић.

Ко има право на накнаду штете у случају провале

Уколико сте осигурали стан са допунском полисом која подразумева провалну крађу и нешто вам је поломљено, украдено из стана, вама ће штета бити надокнађена, али до одређене суме.

„Пре него што купите полису и пре него што се договорите колико ћете је плаћати, ви бирате и договарате са проценитељима, са агентима осигуравајућих друштава на коју суму ви заправо желите да осигурате. Дакле, не можете да се осигурате на 100.000 динара, штета је милион и да очекујете милион. Не, ако сте се осигурали на 100.000 динара, уколико процењујете да вам је вредност у стану толика, толика ће вам штета бити надокнађена", објашњава саговорник РТС-а.

Шта да радимо у случају штете настале услед временских непогода

Такозване суперћелијске олује су прошле године и претходних месеци, многима нанеле материјалну штету на возилима.

„Уколико је нанета штета вашој имовини, на пример, ако вам је оштећен аутомобил, најбоља заштита аутомобила у смислу олује, пада дрвета, пада крова са суседне зграде или куће јесте каско полиса осигурања. Уколико немате каско полису, онда треба да се јавите ономе ко је власник тог стабла које вам је оштетило аутомобил. Ако је то јавно зеленило, обраћате се јавном зеленилу и они ће преко свог осигуравајућег друштва исплатити штету. Ако је комшијин кров у питању, јављате се комшији", напомиње Ћирић.

Објашњава да би требало да сви имамо и полису осигурања од одговорности према трећим лицима.

„Дакле, то је полиса која ће штитити све људе око нас уколико, ево, говоримо о олујама, уколико стабло из нашег дворишта олуја ишчупа, падне и оштети комшијин аутомобил, комшијину ограду, комшију, односно угрози његово здравље. Исто важи и за кров. Дакле, осигурање од одговорности према трећим лицима је полиса којом ћу ја заштитити све остале", наводи Зоарн Ћирћ, додајући да такву полису има јако мало наших суграђана.

У случају да полису немамо, а некоме нанесемо штету, можемо да постигнемо међусобни договор. Ако до тога не дође, неко може и да нас тужи.