Преплављеност туристима са обе стране – домаћинима је немогуће живети, а и посетиоци „збрзају“ доживљај

Прекомерни туризам је феномен који последњих година погађа познате туристичке дестинације посебно у Италији. Представља претњу, како за одрживост туристичких дестинација, тако и квалитету доживљаја посетилаца али и квалитету живота становника.

О прекомерном туризму говоримо када је прекорачен физички и еколошки капацитет пријема локација, али и када масовни туризам неке области чини скоро немогућим свакодневни живот становника тих регија.

Рафаеле Рио, председник Демоскопике која се бави анализом италијанских територија, урадио је истраживање о томе који су градови у Италији највише погођени феноменом претераног туризма

„Потребно је више промовисати одговорнији и одрживији туризам. Администрације многих градова нису направиле успешне програме како би управљали приливима туриста који су у неким периодима неодрживи, и чине да се живот становника на тим територијама мења на горе, а и сами туристи не уживају до краја у обиласку територије.

Градови који су на врло високом нивоу ризика су Римини, Венеција, Болцано, Ливорно, Верона, Тренто и Наполи, високи ризик прати Милано, Савону, Равену, Рим, Фиренцу, Трст, а затим следе и други градови“, каже Рафаеле Рио.

Из тог разлога је Венеција од краја априла ове године увела експерименталну фазу плаћања карте уколико туристи долазе на једнодневни излет и не ноће у хотелима.

Прва фаза експеримента завршила се зарадом општине од 700.000 евра, а нису се претерано бунили ни туристи ни становници који су се прилагодили овој мери која је прва тог типа у свету у борби против масовног и неквалитетног туризма.

У Венецију сваке године долази око 28 милиона туриста што је доводило до тога да је овим градом било немогуће – кретати се.

Последње информације о превеликом броју туриста, иако још није званично отворена летња сезона, стижу из малог места Варена на Језеру Комо, које је сваког викенда када је лепо време – претрпано туристима.

Градске власти су донеле одлуке о превенцији „овертуризма“ што подразумева већу контролу, информације на више страних језика на станицама, више простора за чекање трајекта, мање аутомобила у центру, и више резервисања карти онлајн.

Све већи број градоначелника познатих италијанских локација покушава да донесе правила по којима ће бити задовољни и становници који често изјављују да је од туриста немогуће живети, али и ти исти туристи који често само протрче кроз места – без времена да у њему заиста уживају.