Добитник награде Међународног тријенала графике Никола Радосављевић – храбро газио границе уз ризик да буде неприхваћен

О значају награде говори податак да је жири бирао између неколико стотина графичких уметника из целог света. Након селекционог процеса спроведеног у три фазе, који је трајао од новембра 2023. до фебруара ове године, жири је одабрао укупно 120 уметничких дела која ће бити представљена на Централној изложби Тријенала.

Никола Радосављевић каже да је „збуњен доласком у ситуацију да буде особа која ће 120 људи из читавог света, који су имали савршене услове рада, много више времена и искуства, оставити иза себе – на колегијални начин”.

Његово ауторско дело као екстремни експеримент носи специфичну идеју, због чега је, како каже, имао одређену дозу стрепње.

„Морам да признам да сам прилично страховао да ли ће тако екстремни експеримент заправо уопште завредити пажњу жирија, да ја уђем на Централну изложбу. Када су ми у новембру јавили да сам део Централне изложбе, било ми је као о-кеј, супер, баш лепо. Међутим, у фебруару кад сам сад позван за награду, е ту са схватио сам да су ствари отишле можда мало предалеко”, изјавио је Радосављевић у Јутарњем програму РТС-а.

Подршка колега као важан фактор успеха

Радосављевићеве колеге из Музеја савремене уметности, Мишел Блануша и Мирослав Карић који су кустоси изложбе „Рез – линија – отисак“, за који је хибридна графика и рађена, каже, били су му константна подршка.

Графичка инсталација која носи назив „Ћелија” има димензије 16 пута два метра, по чему одступа од онога што се препознаје као форма традиционалног графичког медија који се заснива на неких 120 пута 80 центиметара. Изведена је у техници класичног линореза на папиру.

„Ја сам развио ту инсталацију прикупљујући бројеве са приватних кућа које су нестале за време великих транзиција, бројеве приватних домова којих више просто нема. Моја идеја била је да укажем на нестабилност дома, нестабилност куће у овом савременом свету у коме живимо, која може бити уздрмана споља, исто колико изнутра, односно, шта једној индивидуи употребно, како се формира колектив, на који начин се тај колектив штити, како се брани од спољних, али и унутрашњих утицаја”, испричао је аутор Инсталације.

Осим подршке и финансија уз услове рада, ипак је најважнија идеја уз тимски рад.

„Важни су идеја и тимски рад, и подршка институција, која је у овом случају дошла од Музеја савремене уметности, морам да кажем да та Ћелија се ту негде и јесте формирала. Тај организам је растао просто кроз време. Рад као рад рађен је скоро годину и по дана сам ја штампао то све...”, објаснио је Радосављевић.

Искорак у иновације

Никола је својим радом унео храбру иновацију, уз важан искорак и ризик да то буде – неприхваћено.

„Морам да признам да, колико год звучало можда нескромно, то јесте била идеја од самог старта. Ја сам и награде Велики печат, Златну иглу у Љубљани, и награду Златне игле Бијенала графике у Ужицу и Тријенала графике на Уралу у Русији, добијао увек за велике експерименте. Ја никада нисам добио награду за један пристојан школски академски рад. Ја сам све своје награде и признања које сам покупио, покупио када сам одлучио да одбијем да се повинујем ономе што су била основна правила.

Ту сам негде, полако, корак по корак, учио да у ствари уметности нема некаквих правила, и једино правило које јесте реално и тачно, је то оно правило које нас академија учи, а то је рад, знање, искуство, знање. Дакле, то је оно што је кључно, али суштински, у уметности заиста треба прећи неке границе, и одустати од онога што се наметне као посао”, закључио је власник Велике награде Међународног тријенала графике "Art European Prize" у Кракову Никола Радосављевић, који ће бити члан жирија који ће бирати новог добитника тог признања за три године.