Могу ли кафане и кафанска култура да постану културно нематеријално добро

Истраживања кажу да 65 одсто људи у Србији јутро започиње кафом и то углавном у кафани. Угоститељство се раније сматрало малим породичним бизнисом. Данас је то уносан посао, тврде стручњаци .

„Људи су зарадили неки новац, компаније су зарадиле новац и тај новац, део новца, улазу у неке друге бизнисе, попут угоститељства. Раније смо угоститељство сматрали као мали породични бизнис, а данас имамо ланце рсторана, кафића. Тако да је то један сасвим тренд у реду, спрам свега онога што се дешава у бизнису“, наводи саговорник РТС-а.

Од прве отворене кафане у Београду до данас, скоро сваки локал променио је много власника, начине пословања и врсте кухиња.

„Током 160 година колико постоји ова наша кафана мењали су се власници, али структура је остала иста. То је национални ресторан, и ми смо успели да здржимо тај боемски дух. Гости су остали мање-више сви исти. Ова кафана је чудна, има посебан дух. Сви кад дођу овде, кажу да има душу, а какву душу има ја не знам. Ево ја сам ту 14 година. Имао сам много боље понуде, а остао сам овде“, истиче Петровић.

Колико год се трудили да се прилагоде новом времену, навике гостију поједине угоститеље ипак враћају на оно старо. Једноставно, да кафана буде кафана.

„Ми смо реновирали ресторан пре једно годину дана и у старом духу смо ставили неки нови ентеријер и стару традиционалну храну. Пре нас је био власник који је отишао ка италијанској кухињи, ми сад желимо да вратимо наше госте познате који већ увелико долазе овде и да вратимо дух тог старог традиционалног Београда у срцу града као што јенекад био“, каже Ненад Бјелица.

Београд има најбољу атмосеру у Европи. Тако говоре туристи.

„Страни гости чудом не могу да се начуде како ми то имамо оркестар који свира у подне. То у другим деловима света не постоји или барем није чест случај, а код нас је врло чест. Према томе, тај дух је увек био ту само га је требало препознати и наравно када смо ми у питању као Туристичка организација Београда, промовисати у читавом свету, јер ако неко нешто не зна да ви имате, како ће вам доћи“, каже Миодраг Поповић, директор туристичке организације Београда

Центар друштвеног живота и место хедонизма – то би могао бити опис београдских кафана и њиховог значаја за наше друштво. Можда је баш због тога Институт за филозофију и друштвену теорију покренуо иницијативу да кафана и кафанска култура постану културно нематеријално добро.