Докторати, поезија, бриџ, дизање тегова... Какав живот можете живети у десетој деценији

У тренутку када је Мејбел Блер донела одлуку – коју није знала да ће донети – рекла је да се „осећала као да јој је сва крв појурила из главе, до прстију на ногама”. „Нисам знала шта се дешава”, говорила је Блер, бивша бејзбол играчица послератне женске лиге, која је била инспирација за филм Њихова лига из 1992. године, била је на бини на филмском фестивалу „Трајбека" 2022. у Њујорку.

Одлучила је да о себи и свом сексуалном опредељењу јавно проговори у 95. години: „Желим да сви знају, била сам у ормару 95 година. Та стара врата су се отворила. Седела сам тамо, широм отворених очију, вероватно отворених уста. Нисам се више плашила јер сам била тако стара, и заиста – није ми било важно шта људи мисле, осим што ме је интересовала моја породица“.

„Никад у животу нисам била тако срећна. Била сам нова девојка са 95 година”, додала је. Сада има 97 година, прихватила ју је ЛГБТК+ заједница. „Толико људи ми је рекло како сам им помола да се отворе, а њихове породице сада разумеју шта се дешава у њиховим животима”, објаснила је. Блерова се професионално бавила бејзболом, а затим је имала дугу каријеру радећи за авио-компанију Northrop Corporation, где се у то време плашила да ће бити отпуштена ако буде отворено говорила о својој сексуалности.

„Морала сам да излазим на састанке са мушкарцима са којима нисам желела да излазим. Избегавала сам коментаре људи који су се питали зашто се никада нисам удала, и изговор ми је био тај да нисам нашла правог мушкарца”, рекла је Блерова.

„Волела бих да сам одмах изашла са истином о себи, али ипак, и сада имам нови живот. Тренутно се бавим пројектом уређења међународног женског бејзбол центра који ће бити изграђен у Илиноису. Мислим да би жене требало да имају могућност да имају свој посебан центар за бејзбол. Имам још неколико ствари које морам да урадим пре него што напустим овај свет“, искрена је Мејбел.

Никад није касно за тегове али ни за докторат

Едит Марвеј-Трејна, која је умрла прошле године у 101. години, почела је да диже тегове у својим деведесетим и постала најстарија такмичарска у тој категорији са 99. Чарлс Југстер, британски зубар, почео је да се бави бодибилдингом у својим 80-им и постао спринтер са 95; преминуо је 2017. у 97. години.

Прошлог месеца, Дејвид Марџот (95) прославио је то што је на Универзитету Кингстон магистрирао модерну европску филозофију, и наводно размишља о томе да започне докторат.

Милдред Киршенбаум је 2022. године постала је звезда друштвених медија са 99 година. Била је на крстарењу са сином и ћерком да прослави рођендан а њена ћерка Гејл је објавила видео на коме Киршенбаум размишља о својим годинама. Рекла је, да „јој још раде кликери, и да има породицу која је обожава”. Видео је постао виралан.

Затим је Милдред добила ковид, а када се излечила, у видео снимцима од тада само пева и плеше. Недавно је објавила књигу Mildred's Mindset – која је делом збирка животних савета, а делом представља њене мемоаре.

Сада, са 100 година, Киршенбаумова изјављује да о смрти уопште не размишља, већ да се бави тиме када ће на наредну партију бриџа и сусрет са пријатељима…

„Никад ниси престар да пробаш нешто ново, да нешто научиш. Сваки дан научим нешто ново”, рекла је Милдред, која је рођена у Бруклину 1923.

Требало би да знамо, да многи од нас, ако уђу у 90-те, неће бити у прилици да зграбе нове животне прилике. Деменција и слабост и инвалидност су изузетно високи међу људима у 90-им годинама. Прича коју понекад прочитате о, на пример, 90-годишњем падобранцу изузетно је ретка. Ипак, желео бих да видим да се у друштву људи охрабрују да живе пуним плућима, и да испробавају нове ствари, у својим 90-им, па и даље”, каже Дејвид Синклер, извршни директор Међународног центра за дуговечност у Великој Британији.

„Постоји перцепција да не би требало да покушавате нешто ново, а ја мислим да постоји само наметнути ејџизам. Није увек лако то превазићи, али требало би да пронађемо начине да подржимо људе“, додаје Синклер. Промовисање здравих стилова живота и друштвена повезаност су очигледно од виталног значаја – али и приступ могућностима, као што је образовање одраслих.

Уживање у математици

Када је у његовом месту отворен курс математике за старије ученике, Дерек Скипер је искористио прилику. Године 2022. положио је испит из математике у доби од 92 године – више од 75 година након што је полагао еквивалент теста 1940-их.

Неколико сати недељно је учио преко Zoom-а и тражио додатне туторијале на Јутјубу.

„Открио сам да прилично уживам. Ствари које сам радио у школи, а које сам заборавио, почеле су помало да се враћају. Открио сам да разумем математику. Било је занимљиво схватити нешто што раније нисам разумео. Волео би да и други учине исто. Каква би велика корист за земљу уопште била када би родитељи могли да се врате на факултет, науче мало математике како би могли да охрабре своју децу и да им помажу. Толико људи прича о томе како су били лоши из математике док су ишли у школу. Можда би сада одједном открили да није тако лоше и тешко као што су некада мислили”, каже Скипер, који сада има 94 године.

Скиперу, који је имао каријеру продавца, било је довољно да је положио испит из математике, и каже да не планира да ради ништа посебно са тим, чак и ако још увек ужива у цртању графикона у слободно време. То је омогућило вежбање његовом мозгу. „Курс математике ме је много више заинтересовао од седења и гледања телевизије. Осећате се као да нешто постижете, нешто учите”, објаснио је.

Писање које „отвара нови свет"

Прошле године, Бронвин Херберт је завршила докторат на Универзитету Квинсленд у Аустралији – у 90. години.

Тренутно заказује виђања са пријатељима за које раније није имала довољно времена. „Увек постоји нешто 'нешто' да се уради", каже она. Хербертова је била трудна када је остала удовица са 23 године. Након што јој се родила ћерка, прво од четворо деце, вратила се да живи са породицом, а њен брат, предавач, рекао јој је за нови курс социјалног рада који његов универзитет покреће.

„Када је моја ћерка била довољно стара, вратила сам се на факултет и убрзо почела да се бавим социјалним радом“, рекла је. Осим што је одвојила време да одгаја своју децу, Хербертова је каријеру провела у сфери социјалног рада, и пензионисана са 81 годином – почела да размишља о докторату. Много је радила са породицама бескућника и током своје дуге каријере видела је последице по живот генерација бескућника.

„Пуно сам размишљала о том социјалном проблему, а када сам то истраживала, било је врло мало тога да се прочита о томе шта деца или одрасли бескућници мисле о томе како на њихову личност утиче живот на улици. У литератури је постојала велика празнина. Одлучила сам да то морам истражити. Тако сам дошла на идеју да започнем рад на својој тези", испричала је Бронвин.

Завршила је дисертацију упркос што ју је задесило неколико тешких и трауматичних догађаја – Хербертова је оперисала срце, а затим је пала због чега је била у болници три месеца. Њен син је погинуо у саобраћајној несрећи, а потом и њен муж. „Изгубила сам интересовање за научни рад на неко време. У сваком случају, поново сам кренула, и завршио сам, због чега сам веом срећна“, рекла је.

Постоје делови њене тезе које би волела да развија и да даље на њима ради, посебно теме око ефикасног и доброг родитељства, али још увек размишља о томе. „Радујем се новом изазову. Још не знам шта ће то бити конкретно, али бићу спремна за то”, одлучна је Бронвин.

Сара Jеркес објавила је своју прву збирку поезије у 101. години. Одувек је била креативна – радила је као пејзажни архитекта, затим била вајар, а радила је и у својим 80-им годинама, све док физички напор вајања није постао превелик.

Када се преселила у Вашингтон, и прикључила Удружењу пензионера у својим 90-им, придружила се конкретно групи за писање поезије и 2019. објавила збирку своје поезије под именом Дани плаветнила и пламена.

Прослављајући свој 104. рођендан 2022. године, рекла је да је писање за њу значило да јој се „отворио читав нови свет“.

Следећег месеца ће напунити 106 година, а на питање о томе шта је дефиниција доброг живота за њу, одговара: „Пуно љубави“.