Утицај дугих путовања авионом на тело није наиван, али има начина да се заштитимо

Постоји разлог зашто, после дугог лета, осећате као да није „све сасвим на свом месту“. Осим умора и џет-лега, боравак на висини око 10.500 метара који траје више сати и то у скученом простору, може имати разне последице по тело.

„Осам или више сати у седећем положају може бити штетно по здравље, најпре по срце и дисајне органе, као и мишиће и зглобове“, каже лекарка опште праксе др Џил Џенкинс.

Срце током и после лета

„Дугачки летови могу утицати на дисање узрокујући кратак дах, а понекад и нелагодност у грудима. Људи са највећим ризиком од срчаних проблема у авиону су они који већ имају кардиоваскуларне болести“, истакла је др Џенкинс.

Особе које имају проблема са срцем треба да се посаветују са лекаром и утврде да је безбедно да лете, а обавезно је да све потребне лекове имају у ручном пртљагу.

„Дехидратација, промена ваздушног притиска у кабини и ниска концентрација кисеоника – све то може да има утицаја. Поврх тога, седење у скученом простору ограничава чак и покрете груди тако да не дишете дубоко као иначе, а повећан стрес (због летења) може повећати ризик од срчаних проблема“, објашњава др Џенкинс.

Дубока венска тромбоза и крвни угрушци су посебан ризик и за оне путнике без срчаних обољења, из истих разлога.

„Крвни угрушци могу да се појаве и до месец дана након летења, па будите на опрезу када су симптоми као што су отечене или болне ноге, посебно листови, и потешкоће са дисањем (угрушци се могу појавити и на плућима)“, нагласила је др Џенкинс.

Да бисте смањили ризике, хидрирајте се, то јест пијте много воде и немојте конзумирати алкохол током лета, истегните се с времена на време, устајте и шетајте што је више могуће.

Стомак током и после лета

Промена влажности такође може изазвати хаос у стомаку.

„Влажност је у авиону веома ниска, што може изазвати дехидратацију и довести до проблема са варењем, првенствено затвор и нелагоду“, указао је Сајмон Теобалдс, лекар опште праксе.

Према његовим речима, промена притиска у кабини такође може изазвати ширење гасова у стомаку, што доводи до надимања или нелагодности. Дуготрајно седење током дугих летова може допринети успореном варењу и, на крају, опстипацији, тј. затвору.

„Измене циркадијалног ритма (телесног часовника), због преласка у другу временску зону, могу утицати и на пробавни систем, што доводи до нерегуларног рада црева и промене апетита. Да не помињемо да промене временске зоне ремете уобичајено време уноса хране, што такође потенцијално доводи до пробавних сметњи или нелагодности у стомаку“, додаје др Теобалдс.

Према његовој оцени, најважније је да путници уносе довољно течности и да бирају лагане оброке, те да се крећу по кабини колико год су у могућности.

Мозак током и после лета

Колико год се тело трудило да се прилагоди различитим временским зонама, џет-лег може изазвати пустош.

„Промене у навикама одласка на починак и устајања изазване због привременог доласка у другу временску зону могу утицати на квалитет и квантитет сна, што се даље може одразити на когнитивне функције и расположење“, објашњава др Теобалдс и додаје да низак ниво влажности такође може довести до главобоље, вртоглавице и когнитивних изазова.

„Смањена количина кисеоника у авиону такође може утицати на когнитивне способности, што доводи до симптома као што су заборавност и тешкоће са концентрацијом. Током дужих летова, што посебно важи за оне путнике код којих се због летења јавља анксиозност, може се јавити стрес и појачана анксиозност, што даље може утицати на когнитивне функције и опште стање“, упозорава др Теобалдс.

Бука, ограничен простор и гужва такође могу допринети стресу и нелагодности, што такође може привремено утицати на когнитивне способности.

Иако су ова стања обично привремена и реверзибилна, особе са предусловима или склоностима могу доживети израженије ефекте, упозорава др Теобалдс и подсећа да су унос течности довољно сна кључни.

Очи, нос и уста током и после лета

Дуги летови могу очи, нос и уста учинити изузетно сувим због промена у притиску у кабини, надморској висини и квалитету ваздуха, истиче др Џенкинс.

„Ваздух који циркулише у авиону је веома сув, а дехидратација услед недовољног уноса течности може да погорша стање. Због специфичних услова у авиону који утичу на носне канале, бол у синусима је уобичајен на дугим летовима, посебно ако сте прехлађени или постоји неки други проблем са дисајним путевима. Разлог за то је немогућност изједначавања притиска у каналима. Због тога се могу јавити и болови у очима, челу и јагодичним костима, посебно при слетању“, прецизирала је др Џенкинс.

Требало би решити дугорочне проблеме са синусима пре путовања авионом, али ако то није случај, при полетању и слетању могу вам помоћи жвакање жвакаће гуме, пијење воде у малим гутљајима или зевање.

„Смањена влажност може повећати испаравање суза и погоршати симптоме сувог ока као што су бол, црвенило, замућеност, свраб и сузење очију. Због услова у кабини авиона, ваша уста се такође могу врло брзо осушити, што узрокује раст бактерија на вашем језику и лош задах“, навела је др Џенкинс.

Жвакаћа гума помаже у стимулисању лучења пљувачке и ублажавању осећаја сувих уста, али не заборавите и на воду.

Кожа за време и после лета

Ниска влажност такође може проузроковати да се ваша исуши и да осетите затезање.

„Ово може довести до перутања и погоршања стања коже као што су екцем или псоријаза. Рециклирани ваздух у авионима може бити сув и устајао, потенцијално зачепити поре и учинити да ваша кожа изгледа уморно. Ово може бити посебно проблематично за оне са кожом склоном акнама“, каже Теобалдс.

Дуго седење може смањити циркулацију крви, додаје докор, што доводи до надутости око очију, чинећи подочњаке уочљивијим и дубљим.

„На већим висинама, изложеност УВ зрацима се повећава. Иако прозори у авиону блокирају већину УВБ зрака, УВА зраци и даље могу да продиру, потенцијално узрокујући оштећење коже“, рекао је др Теобалдс и саветовао влажење коже, избегавање јаке шминке и употребу производа са заштитним фактором.

Мишићи и зглобови током и после лета

„Дуготрајно седење у авиону без много кретања може изазвати укоченост мишића, а неретко се јављају и проблеми са зглобовима и укоченост у леђима“, упозорила је др Џил Џенкинс.

Њен савет је да се током лета устаје, помера и истеже најмање једном током сваког сата. Такође, након слетања, изузетно је важно да покренемо тело што је пре могуће.