Дан заљубљених: како љубав утиче на мозак и тело?

Кад се заљубимо наше тело излучује читав коктел хормона: серотонин, фенилетиламин, допамин и окситоцин. Већина тих хормонских трансмитера настаје у мозгу.

„Њихова количина не може се измерити анализом крви“, са жаљењем каже научник из Бохума Хелмут Шац, који ради за Немачко друштво за ендокринологију. Љубав не може научно да се мери, али зато научно може да се анализира деловање хормонског коктела – рецимо уз помоћ томографа који бар показује активност у појединим подручјима мозга.

При томе је веома узбудљиво то кроз које фазе пролазе заљубљени и који хормони их притом прате.

Прва фаза: „Ја сам јако заљубљен!“

Лупање срца и „лептирићи“ у стомаку – иза тога се крије допамин и „хормон заљубљености“ фенилетиламин. Он изазива еротску привлачност према другој особи. Истовремено нас допамин чини отворенијим према другима. Дакле, и према будућој великој љубави.

Друга фаза: „Љубили смо се!“

Желите да се љубите? Само напред. Љубљење не само да је пријатно, већ је и здраво. Фреквенција откуцаја срца расте, побољшава се метаболизам. Онај ко се много љуби, у мањој је опасности од високог крвног притиска и депресије.

При том пљувачка која на тај начин прелази од једне особе другој добра је за имуни систем и за зубе, јер антимикробски ензими спречавају каријес и пародонтозу. Уједно, онај ко се много љуби имаће и привлачније лице, јер се тако тренирају сва 34 мишића лица, а тако се затеже и кожа на лицу.

Трећа фаза: „Само у твојој близини сам срећан“

Они који су се тек заљубили посебно су склони томе да особу у коју су се заљубили идеализују, да све њихове мисли круже око ње. Бујица заљубљености има везе с неуронским активностима оних подручја мозга која су задужена за награђивање, мотивацију, емоције и сексуално узбуђење.

Тада се одређена подручја мозга преклапају с такозваним системом блискости или системом активирања понашања који се означава као БАС (Behavioral Activation System). БАС утиче на то да позитивне надражаје доживљавамо интензивније, да смо знатижељнији и да делујемо самоувереније, наводи се у једној аустралијској студији недавно објављеној у стручном часопису Behavioural Sciences.

Истовремено се код оних који су управо заљубљени смањује ниво хормона среће – серотонина, што изненађује. Научници то објашњавају чињеницом да заљубљени губе рационалан поглед и партнера потпуно стављају у центар своје пажње. Ако та особа дуже време није присутна (некад је довољно и пет минута), долази до појаве симптома недостатка, слично као код недостатка дроге код зависника.

Четврта фаза: „Ти и ја заувек“

Важан за партнерство је и хормон нежности – окситоцин. Он поспешује не само повезаност мајке и детета, већ и повезаност партнера. Истовремено, он у међусобном односу ствара поверење. Али, он има и негативних последица: утиче на то да се људи изолују од других. Ипак, заљубљени то по правилу не раде (ако уопште и раде) с лошом намером.

Пета фаза: Време удвоје с тестостероном и естрогеном

Секс само индиректно има везе с класичним хормонима заљубљености. На сексуалност утичу, пре свега, хормони тестостерон и естроген. Секс позитивно утиче и на човеково здравље. Приликом секса партнери потроше по неколико стотина килокалорија енергије, објашњава ендокринолог Шац.

Осим тога, код мушкараца се тиме смањује опасност од рака простате, а материје које се притом ослобађају делују као опијати и могу да умање болове. Ипак, „болови у коленима или кичми код старијих мушкараца неће од тога проћи“, упозорава истраживач хормона Хелмут Шац.

Чаролија љубави

Да ли ће љубав да потраје, то зависи од много фактора, а не само од хормона. „Хормони се не смеју посматрати изоловано“, наглашава Шац. „Заљубљеност у великој мери зависи од психичког стања. И од нервног система.“

Чаролија љубави, дакле, није само биолошки процес. Хормони су само део читавог низа компонената одговорних за осећај „љубави“.

Да би се љубав спасила од свакодневице, ендокринолог Шац саветује да се понекад рецимо изложимо некој опасној ситуацији, на пример некој вратоломној вожњи у забавном парку. Опасне ситуације зближавају парове.

Други савет даје истраживач мозга Герхард Рот из Бремена: чешће давати партнеру комплименте. Искрене и угодне речи могу да подстакну излучивање хормона као што су окситоцин и домапин. А то су материје које су заљубљенима потребне.