Шта „уништава“ нашу децу на интернету – шта је Закербергов маркетинг, а шта реалност

Да ли је извињење довољно, шта предузимају технолошки гиганти у борби против штетног садржаја на интернету и како да заштитимо децу, за Дневник су говориле Катарина Јонић, стручњак за безбедност деце на интернету, и Биљана Ћулафић, педагог и психотерапеут.

Током претходне недеље имали смо прилику да видимо родитеље који држе слике своје деце која су била жртве насиља на интернету, као и власнике компанија и Марка Закерберга, који је истакао „да ниједна породица није требало да прође оно што сте ви прошли“.

Зато се поставља питање колико власници компанија које се баве друштвеним медијима и садржајима који се пласирају на интернету могу да разумеју кроз шта су прошле породице чија деца су била жртве насиља на интернету.

„Извињење је дошло као један вид маркетинга, јер током последњих неколико година свака друштвена мрежа трпи велики притисак јанвности, медија, али и родитеља управо због безбедности деце. Ово извињење Марка Закерберга је изнуђено, није дошло од срца и јако је лицемерно.

Извршни директор који се тамо нашао не ради свој посао неколико дана, ниједна друштвена мрежа која је нанела лоше породицама света не постоји годину дана, неке постоје и десетак година. Не треба заборавити да је Мета оптужена за сексуалну експлоатацију деце. Снеп чет је оптужен да промовише антивредности у виду дроге, Тикток злоупотребљава податке. Нису то проблеми од јуче“, рекла је Катарина Јонић.

Механизми који штите нашу децу на интернету

„Једно од правила које је Марк Закерберг изложио пред Сенатом је да деци испод 13 година неће бити дозвољено да приступе садржају који је непримерен, где се промовишу самоубиства и поремећаји у исхрани. Да бисте дошли до те тачке контроле, родитељи морају да буду ти који ће морати да предузму мере да детету профил буде приватан. Све ово није довољно“, рекла је Катарина.

Ко је крив што деца не верују у решење проблема?

„Верујем да је проблем у комуникацији између родитеља и деце. Одговорност је на родитељу, да ли је и колико негован однос са дететом од рођења и да ли дете има поверења да исприча шта му се догодило. Предатори уцењују децу, али ми као родитељи треба да пратимо децу. Све оно што није уобичајено понашање, лош сан, пад концентрације, агресија, указује на проблем", истакла је Биљана Ћулафић, педагог и психотерапеут.

Како је истакла Катарина Јонић, због свега овога су нам потребне технолошке компаније које немамо.

„Оне треба да употребе нове технологије, које ће улагати у технолошке мере заштите. Морамо у основне школе да уведемо дигитално образовање, ту већ каснимо. Треба појачати и васпитне мере у сваком дому, као и да апелујемо на родитеље да чују своју децу и причају о интернету“, рекла је Катарина Јонић.

„Мислим да родитељи немају довољно знања о свему овоме, деца више знају, али одрасли имају веће искуство. Потребно је да се родитељи едукују и стално питају децу шта је ново на мрежама, у игрицама...“, рекла је Биљана Ћулафић.

Марк Закерберг први не качи фотографије своје деце на своје системе на Инстаграму и Фејсбуку, истиче Биљана Ћулафић. То треба да нам буде први знак да ту нешто није како треба. Друга ствар је да је вештачка интелигенција, која треба да препозна дечју порнографију, апсолутно заказала. Извршни директор Снеп чета годинама се јавно хвали да не дозвољава свом сину да дуже од сат времена недељно гледа ТВ садржаје.

„Дигитално образовање је много шири концепт него присуство на друштвеним медијима. У борбу треба сви да се укључимо, а технолошке компаније треба много више да поведу рачуна о садржајима који нашу децу уништавају“, рекла је Катарина Јонић, стручњак за безбедност деце на интернету.

Како је навела Биљана Ћулафић, дигитално образовање дефинитивно треба да укључи развој критичног мишљења код деце, да их не уводи у разне садржаје, него да имају критички однос према свему што се тамо дешава.