Београдски графити између уметности и вандализма

Подземни пролаз код Палате Албанија – двоструко је више графита него локала. Ни милиметар слободног простора на зиду.

Покушавали су закупци локала да реше тај проблем, али безуспешно. Када год се графит уклони, преко ноћи осване други.

„Док сте рекли кекс дођите преко ноћи па ћете видети како се то ради. Стало је ишарано, ја онда узмем онај спреј па чистим јер је срамота долазе ту муштерије виде то", рекла је Нада Гашић, закупац локала.

За неке су графити уметност, а некима – вандализам и жврљотина. Иако је законом забрањено, најчешће их видимо на зградама и у подземним пролазима.

У Београду се неколико приватних фирми бави скидањем графита са зида. Цена зависи од површине на којој је цртеж, али потребно је да се издвоји од 1.000 па до чак 15.000 евра.

Грађани често зову, али одустану када чују цену, кажу у једној фирми. Најтеже се скидају графити са старих зграда.

„Зато што је у питању стара фасада, није мермер, и порозније је доста, те зграде нису одржаване, то се испере са компресором и машинама, да се сачека да се осуши, па опет да се понови процес јер што је дуже деловао графит, он је дубље ушао у површину", прича Златан Ратковић из фирме за уклањање графита.

Постоји антиграфит заштита и прописано је да је инвеститори користе. Ипак, та заштита није потпуна, већ само олакшава посао при скидању графита.

Град је прошле године издвојио око милион евра само за скидање графита са јавних површина. Тиме се баве запослени у Градској чистоћи.

У једној смени две екипе могу да уклоне графите са три фасаде, односно са 150 квадратних метара. Али, графита је много више.

Градска чистоћа је ове године очистила око 12 хиљада квадратних метара фасада и зидова, што је и годишњи просек. На терен излазе по пријави, а како би очистили зид од графита, потребно је да температура буде виша од 15 степени.

„Графити се најчешће појављују и након неког времена на истим местима, то су најчешће површине у централним градским општинама, подземни пролази, често их има на споменицима културе. Грађани могу платити уклањање графита и са ових површина али се то наплаћује као ванредна услуга и плаћа се по ценовнику са сајта градске чистоће", изјавила је Марија Анријашевић из ЈКП Градска чистоћа.

Писање графита је забрањено, за разлику од мурала који могу да се поставе уз одређене дозволе. Потребна је не само дозвола власника објекта на ком ће мурал бити осликан, већ и Секретаријата за стамбено-комуналне послове и Комисије Секретаријата за културу, коме треба да се доставе садржај и скица. Уколико се мурал ради на целој фасади, потребна је скела, а онда и друге дозволе.

Али, борба са графитима је много тежа, па грађани могу да се обрате и општини, а она ће посао уговорити са Чистоћом.

Казна за власнике објекта који не уклоне графит је 50 хиљада динара, иако га они нису насликали, док је за оне који их цртају мања казна – од 5.000 до 20.000 динара. Изгледа да је висина казне таква да мало кога може да одврати од те навике.