Клетва модерног времена – брзо живимо, а још брже заборављамо

Пред временом које се неумитно убрзава, заборављање важних и знаменитих људи је честа појава. Међутим, њихово оживљавање путем серија и филмова је свеприсутан феномен.

Путујемо брзим возовима и авионима, вести добијамо брзином светлости, а помоћу мобилних телефона и брзог интернета већина људи „пролети” кроз дан. Наступио је феномен убрзања времена, па и историје.

„Ми данас на дневном нивоу добијамо више информација и више импресија него што су на пример људи у средњем веку добијали за читав живот. Најлакше се то објасни кад погледате колико је на пример времена прошло од открића точка до открића алата. У питању су векови, миленијуми. Па онда од открића савремених алата до индустријске револуције, то су онда векови. А онда до неких савремених предмета где ви видите да се то драстично убрзало. Значи, од телефона до бежичног телефона већ су деценије. Од бежичног телефона до мобилног већ су године, па погледајте свет у коме ми данас живимо“, наводи новинарка и ауторка Историјског забавника, Александра Богдановић.

Драстично убрзање времена има своје мане и последично ствара нови феномен – заборављање и запостављање значајних историјских личности.

„Није само мој утисак него и анкете које се раде када ви видите некада да се људи налазе у Улици Лазе Пачуа колико људи би знало ко је био Лаза Пачу? Или славимо Сретење и Сретењски устав, али колико би људи знало да каже ко је написао Сретењски устав? Иначе у питању је Димитрије Давидовић“, каже Александра Богдановић.

Да важне личности, догађаји и појаве не падну у заборав на свој начин покушавају филмска и телевизијска индустрија. Један од примера је серија Круна, заснована на истинитим догађајма из живота британске краљевске породице.

„То је такође интересантно и тај феномен колико је та серија вратила у жижу интересовања тај догађај погибије принцезе Дајане, али и неке друге заборављене догађаје из владавине краљице Елизабете, од тренутка њеног крунисања до тога како је она заправо добила круну као жена“, истиче новинарка Историјског забавника.

„Не знам шта је у суштини тог феномена, ваљда да људи желе да гледају гламур, да желе да гледају принчеве и принцезе да се нису много одмакли од онога што смо у средњем веку као желели и волели да видимо владара, е сад само имамо прилику да га видимо на телевизији“, објашњава Александра Богдановић.

Онлајн магазин Историјски забавник и истоимена књига садрже занимљивости и мање познате чињенице из домаће и светске историје. Приче објашњавају бројне феномене који прате развој људског друштва због чега можемо боље да разумемо цивилизацију и свет какве данас познајемо.