Први пут имамо тим спасилачких паса са међународном лиценцом

Гости Јутарњег програма Дејан Шевковић, инструктор службених паса и водичи Ирина Трајковић и Сања Ивановић, наводе да ова међународна лиценца значи да је пас спреман за реалне ситуације и за реалне претраге.

„Сама лиценца је и доказ да је пас спреман за такву праву ситуацију и за реалну мисију. Један пас и водич могу да замене око 30 људи на терену, што је врло битан ресурс у спасавању“, објашњава Шевковић.

У тиму паса који су добили међународну лиценцу налазе се два пса расе лагота ромањоло и један бордер коли, али како напомиње гошћа Јутарњег програма, у принципу било која раса може да ради овај посао када се обучи.

„Обука је доста захтевна и доста дуго траје. Потребно је око две-две и по године да се обучи један пас. И у послушности и у самом делу тражења. И зависи наравно од тога који терен је у питању. Да ли су то шуме или су рушевине. И наравно са колико ресурса клуб располаже, тако да може да распореди обуке да буду чешће или ређе, са колико маркираната“, објашњава Сања Ивановић.

Половина времена се утроши на обучавање у послушности, а друга половина за тражење.

Захтевни задаци и за псе и за водиче

Пси Милка, Амбра и Зои су стекли највиши ниво лиценце за спасавање у шумама, а упоредо се обучавају и за спасавање из рушевина.

Испит за добијање лиценце је одржан у Словенији, а како наводи Ирина Трајковић, био је врло захтеван терен и за водича и за пса. Већ на тренинзима се праве захтевне ситуације које су доста приближне реалној ситуацији, како би када се нађу у реалној ситуацији постигли што боље резултате, додаје Шевковић.

Спасилачки тим чини један водич и један пас, осим у неким посебним ситуацијама када више тимова, излази на терен. „Обично један тим претражује један сектор који је додељен, а ако је више тимова укључено, онда свако свој сектор претражује“, додаје Сања Ивановић.

Пошто се у шумама најчешће људи губе и то је најчешћа ситуација када је потребно ангажовати псе за већа подручја пошто је време кључно у претрази, а један пас може да замени, односно дода рад још 30 спасилаца.

„У снежним данима ситуација је доста отежана јер нема кретања мириса, ако је снег тежак или је велика хладноћа или је ветар прејак“, напомиње Ивановићева.

Поверење је кључно

„Морате да будете сто посто сигурни и у себе и у свог пса и да будете сигурни да ваш пас има поверење у вас исто тако. Да му дате простора да ради и да пратите то што ради да бисте могли најефикасније да обавите тај задатак на ком се налазите“, истиче гошћа Јутарњег програма.

Тренутно Србија има тим од пет паса који имају међународну лиценцу највишег нивоа и они представљају у ствари тим од 150 људи, наравно у зависности од конфигурације терена и верменских услова.

„Јак ветар је велики непријатељ за нос пса и велики минус, тако да све зависи од терена, конфигурације терена и од временских услова, да ли је много топло, да ли је хладно. И велике температуре не одговарају псу јер се брзо умори, а када се умори онда крене да дише на уста и у том моменту не може да покупи мирис на нос. Тако да врло битно је да водичи буду искусни и да у конкретној ситуацији процене како да усмере пса и како пас да претражује терен“, напомиње Дејан Шевковић.