Плес за слепе, попут Ала Пачина у „Мирису жене“

Валцер, танго, румба само су неки од плесова чије кораке два пута недељно у Београду увежбава више од 20 слепих и слабовидих особа. За њих је, како кажу, сваки час плеса прави мали празник.

„Кажу људи 'Није сваки дан Бадњи дан'. Па није, али нама је сваки понедељак и среда заиста као Нова година, јер тако добру атмосферу направе и лепо се проведемо и забавимо“, каже Дејан Лазић.

„Mислим да Марији ово много значи за развој моторике, да је много напредовала откако је кренула у ову школу плеса, за уопште сналажење у простору, тако да је ово јако битно. На другом месту и дружење које је њима јако битно“, нагласила је Мира Тодоровић, Маријина мама.

„С обзиром на то да сам ломила обе ноге, мислила сам нећу моћи уопште да плешем, али што се каже, снашла сам се, иде ми лепо, задовољна сам“, наводи Биљана Тодоров и додаје да и код куће вежба, испрати понеки ритам, понеки корак.

Плесом до бољег сналажења у свакодневном животу

Плесни кораци значајни су, не само да се размрда тело, већ и побољша ментално здравље, кажу учитељи Миодраг и Маријана. Недовољно је физичких активности које су прилагођене слепим и слабовидим људима, што отежава и њихову социјализацију и сналажење у свакодневном животу.

„Мој услов свих услова је да их третирам као општу популацију. Тај њихов хендикеп да не могу добро да виде и да се не сналазе у простору не може да буде препрека да они кроз одређене вежбе не побољшају те своје способности и искористе их у општем животу. Ово са слепим и слабовидим је круна рада, зато што до сада је практикован рад '1 на 1', а ово је први пут да ви имате групу људи који мало виде или уопште не виде, да играју у једном оваквом простору и могу да их похвалим. Ту се тако лепо вежба сат и по времена, сваки минут је искоришћен и што је најважније, ту се виде они бенефити који су битни за њихов живот, а то је да се лакше крећу у простору, да се боље сналазе када наилазе на препреке“, објашњава плесни учитељ Миодраг Кастратовић.  

Препреке за ове плесаче не постоје. Успели су да савладају стандардне плесове, а сада освајају и латиноамеричке. Наступају широм Србије и света и долазе са наградама.

„Просто су тражили овакву врсту активности и онда смо сели, написали пројекат. Градски секретаријат за културу нас је подржао и ево. Волела бих када бисмо могли да наставимо у будућности са овим видом активности. Мислим да им пуно ово значи јер су редовни на часовима, одлазе на разна такмичења и мислим да им је једна оваква врста активности у сваком смислу добродошла“, рекла је Маријана Лазић, секретар Градске организације слепих „Београд“. 

Процењује се да у Србији живи више од 12.000 слепих и слабовидих, а за многе од њих плес би био драгоцен. Зато организатори позивају удружења слепих широм земље да им се придруже и заиграју јер, како кажу, музика и покрет су лековити.