Строг наставник историје, репер, текстописац, дели жуте и црвене картоне – а ученици га поштују и слушају

Гостујући у Београдској хроници професор Копривица каже да многи мисле да репује на часовима, али осим што му се понекад догоди да „баци неку риму“ током предавања, што ученицима буде јако занимљиво, ипак не дозвољава такве испаде.

Песме су настале док је радио као конобар током студија, а инспирација му је била свакодневица.

„Радио сам заправо још у средњој школи као конобар, па после се то пренело на студирање. И увек су ми били интересантни проблеми обичног човека. И у томе се некако нађе хумор, јер све нас мучи иста ствар. Никад ми није било занимљиво то да причамо о неком луксузу и тако даље. И одлучио сам се да рапујем неким својим нагласком, односно нагласком одакле сам, из Куршумлије. То је људима било занимљиво и тако је све кренуло“, објашњава Копривица.

Жеља да постане наставник јавила му се још у петом разреду, и како каже, држи га до данас. Напомиње да је тачно да деца данас мање поштују наставнике него некада, али да ипак мисли да то зависи и од професора.

„Како се професор постави у одређеној ситуацији, какав ауторитет стекне, тако га после и ђаци поштују. Мени је у почетку било тешко зато што радим неке шаљиве песме и онда треба успоставити ауторитет према деци. Тако да док то нисмо раздвојили, било је мало, што кажу, сваки почетак је тежак, а после тога сад већ кад знамо правила, све је океј“, каже Душан Копривица.

Признаје да је дуго размишљао како да успостави прави однос са ученицима и да се угледао на примере својих наставника.

„И тако, први час буквално кад се упознајемо, кажем која су то правила понашања, јер деца, ђаци, знају да имају нека своја права. Међутим, да би добили та права, морају да имају и обавезе које треба да испуњавају. Тако да, једна од обавеза је свакако и дисциплина на часу“, истиче гост Београдске хронике.

На часовима зна да дели жуте и црвене картоне, што је ђацима занимљивије и не плаши их толико. Жити картон је опомена, али ако заслуже црвени, онда иде испитивање и то са тежим питањима.

Када се запослио у школи није планирао да колегама каже да се бави и музиком. Међутим, брзо се сазнало, и упркос страховању да неће наићи на разумевање, испоставило се да је добио апсолутну подршку колега.

Музика и реповање нису прошлост и ради и снима и даље. Бави се и даље разним темама, а у томе се нашла и једна песма о школи, Стара школа, а у плану је и песма Нова школа.