Џентрификација, када периферија постане „круг двојке“

Појам џентрификација настао је од енглеске речи "gentry" која означава господски сталеж. Под њом подразумевамо процес промене структуре и намене делова града, током којег се најчешће насеља са становништвом нижег друштвено-економског слоја претеварају у скупа насеља за оне са дубљим џепом.

„Наравно да сви велики процеси у развоју градова имају своје негативне последице један од њих је и џентрификација. Односно, истискивање постојећег становништва, новом изградњом долазе нови људи, обично ако су то локације које су атрактивне, привлачне, за куповину, за живот, за боравак, онда на неки начин се добија неки нови миље и тај нови миље истискује постојећи стари миље, долази до замене старих радњи са неким новим, долази до замене неких старих садржаја новим садржајима“, каже урбаниста, др Бранислав Антонић.

Београд се шири великом брзином. Делови града који су пре педесетак година били перфиерија данас спадају у централну градску зону. Процес џентрификације не постоји од јуче, и многе улице којима се ретко пролазило данас су прометне и у њима су стамбени и пословни објекти.

„Наравно, највише их је у великим градовима попут Београда и Новог Сада, ми смо сада на Врачару, то је типичан пример за тако нешто, највећи да кажем удар, највећа концентрација џентрификације је где имате плаво-зелену инфраструктуру. Где имате градске паркове, погледе на воду и обале“, наводи Антонић.

„Битно је знати да је Београд имао један обрнут урбанистички развој у смислу није се развијао од центра ка периферији, већ се развијао од периферије према центру. Мада, сада када кажем реч периферија, мислим на периферију старог Београда, не овог данашњег када све то 'круг двојке', строги центар града, али некада је то била периферија Београда“, објашњава аутор серијала Прво и најстарије, Ратомир Веселиновић.

Џентрификација се често доводи у везу са уметницима и припадницима алтернативне културне сцене.

„Делови града прво се претварају у некакве урбане делове града, скреће се пажња на одређени део града, појављују се хабови, културне радионице, ове нове поткултуре које се базирају на капитализму као што су хипстери… Прво они преузимају тако да би скренули пажњу инвеститора на одређени део града. Сава Мала је одличан пример. И културни живот који је пре 15 година био тамо јако је развијен, док није дошао крупни капитал“, каже социолог Илија Маловић.

„Да ли савремено друштво џентрификацијом добија или губи тешко је рећи. Морамо се прилагодити јер ако не можемо живети с нечим што је неминовност, онда долази до проблема, можда и већих него сама џентрификација. Тако да кључ је направити равнотежу између очувања постојеће слике града у културном и друштвеном смислу и тог новог развоја“, истиче урбаниста Антонић.

Готово сви већи градови, па и Београд, пред нашим очима се готово свакодневно мењају – ничу нова и нестају нека стара насеља, зграде, квартови. Иако је појам џентрификације деценијама социолошки познат и проучаван, није у потпуности постигнута сагласност око његове дефиниције, али ни око тога на који начин овај феномен утиче на неки град.