Шта нам Закерберг поручује скривањем лица своје деце на Инстаграму

Када је Марк Закерберг 4. јула поделио фотографију своје породице на Инстаграму, две ствари су привукле пажњу јавности: пругасти каубојски шешир на глави првог човека „Мете“ и велики емоџији који скривају лица његове деце.

Закербергова објава одмах је засута бројним критикама. Неки корисници ове друштвене мреже су одлуку да замагли лица видели као одраз Закербергове бриге за приватност због дељења слика своје деце на мрежи, упркос томе што је створио огромне платформе које омогућавају милионима других родитеља да управо то раде.

„Мета“, матична компанија Инстаграма, дуго је испитивана како се бави приватношћу корисника и начинима на које се њени алгоритми могу користити за навођење младих корисника на потенцијално штетне активности.

Закербергов поступак у фокус доводи шири тренд међу неким корисницима друштвених медија, а посебно међу познатима и онима са више пратилаца, да буду опрезнији при дељењу слика своје деце на мрежи.

Већ годинама познати попут Кристен Бел, Ђиђи Хадид, Криса Прата и Орланда Блума замагљују слике или користе емоџије како би заштитили приватност своје деце на друштвеним медијима. Закерберг је, такође, раније објављивао на мрежама фотографије својих ћерки, али тако да су им приказани потиљак или профил. „Обични“ корисници ређе користе тај приступ, а можда би баш требало да следе ове познате особе.

„Показујући да је пазио да не дели локацију своје породице или идентитет деце, он можда саопштава да је заштита на мрежи одговорност крајњих корисника“, рекла је Александра Хамлет, психолог из Њујорка која помно прати утицај друштвених медија на младе кориснике.

Мало је ствари тако уобичајено за родитељство као што је то показивање бројних слика деце, и то свакоме ко хоће да стане и погледа.

Међутим, већ годинама, расте број родитеља и стручњака који показују забринутост у вези са ризицима дељења ових слика на друштвеним мрежама и медијима. Неки од ризика су изложеност деце крађи идентитета, технологији препознавања лица, као и стварање дигиталног отиска који би могао да их прати и у одраслом добу. Неки родитељи бирају опцију да ограниче количину садржаја о својој деци, док други бирају мање јавне платформе.

Скривање дечјих лица на фотографијама опција је на свим мрежама. Лија Планкет, аутор књиге Sharenthood и стручњак за искуство учења и иновације на Правном факултету Универзитета Харвард, рекла је да је скривање дечјег лица симбол да му дајете контролу над сопственим наративом (на интернету).

„Сваки пут када објављујете нешто о својој деци, узимате им део слагалице коју они слажу причајући о томе ко су и ко желе да постану. На грешкама се учимо и одрастамо боље након што смо их направили. Ако изгубимо приватност тинејџера и жељу деце да се играју и истражују, да живе и кроз покушаје и грешке, лишићемо их могућности да се развијају и да причају приче [под својим условима])“, истакла је Планкетова.

Приметно је да Закерберг на фотографији објављеној 4. јула није заклонио лице своје најмлађе ћерке, што би могло указивати на мањи ризик по бебино лице него лице малог детета.

Међутим, Лија Планкет упозорава да технологија вештачке интелигенције може да се користи за праћење промена на лицу током времена и да ће можда касније моћи да повеже свако дете, чак и бебу, са њиховом сликом из старијег доба.

Друштвени медији, то јест компаније иза њих, уверена је Лија Планкет, могу учинити много више. Тако, на пример, корисно би било понудити опцију аутоматског замагљивања дечјих лица или забранити употребу слика са дететом у маркетиншке или рекламне сврхе.

За сада, међутим, остаје на родитељима да ограниче дељење фотографија своје деце на мрежама или да се потпуно уздрже од тога.

„Нису то само родитељи – бабе и деде, тренери, наставници и друге одрасле особе такође треба да држе децу подаље од фотографија и видео-снимака који се објављују на интернету како би заштитили њихову приватност, безбедност, будуће и тренутне изборе и њихову способност да буду аутори сопствене приче на интернету“, поручила је Лија Планкет.