Да ли је храна лек за душу или нам служи да угушимо негативне емоције
Многи би рекли да је храна лек за душу, али стручњаци не мисле тако. Због оних који неке друге проблеме решавају храном настао је израз ‘емоционално преједање’. Психотерапеуткиња Весна Даниловац наглашава да је потребно да препознамо које су то емоције које покушавамо да елиминишемо храном.
Физиолошка глад је природна, али поред тога што смо појели три оброка, неко и две ужине, имамо потребу да стално уносимо храну. Нисмо гладни физиолошки, међутим јесмо емоционално, напомиње гошћа Јутарњег програма психотерапеуткиња Весна Даниловац.
„Та потреба да стално нешто уносимо у тело настаје тако што када осетимо неку емоцију, узимањем залогаја хране, та емоција нестаје. Зато је храна начин да ми емоције које нам не пријају угушимо, смањимо, односно да их потпуно елиминишемо."
Када имамо природну, физиолошку глад њу можемо и да одложимо. Међутим, код емоционалне глади имамо потребу да нешто поједемо и не успевамо да је одложимо. У том тренутку потребно нам је да нешто поједемо, најчешће одређену врсту хране.
„Након узимања те хране особа има осећај опуштености. То је главна разлика између физиолошке и емоционалне глади“, објашњава психотерапеуткиња.
Храном затрпавамо празнину у себи, тугу, недостатак љубави, потребу за блискошћу, страх, бес…, све оно што у неком тренутку прави непријатност.
Слаткиши су најчешћи избор код емоционалног преједања. Истраживања кажу да је потреба за слаткишима повезана са потребом за љубављу и потребом за блискошћу. Одређена храна провоцира сећања на неке тренутке када смо се у животу добро осећали. Са друге стране, храна даје осећај који нам у животу недостаје. Јер храна јесте лек за душу и она је најраспрострањенија.
„Зато је важно да разумемо да бисмо могли да вратимо нашу телесну тежину на нормалу, потребно је да радимо на узроку, односно да нађемо које су то тачно емоције које елиминишемо храном“, наглашава гошћа Јутарњег програма.
Морамо имати у виду да имамо примарну и секундарну храну, ону која долази на тањиру. Примарна храна је љубав, односи са другим људима, каријера, физичка активност, духовност, односи са пријатељима. И када имамо довољно примарне хране у нашем животу, нама је потребно мање хране на нашем тањиру.
„Дијета делује на последицу, а оно што бих ја препоручила је да радимо истовремено. Да се обратимо стручњаку са којим ћемо утврдити шта су узроци емоционалног преједања, да га елиминишемо и истовремено примењујемо дијету, повећамо физичку активност. Све то заједно ће довести до резултата, а што је још важније, неће се вратити потреба за емоционалним преједањем“, наглашава психотерапеуткиња Весна Даниловац.
Коментари