Италија, земља џепароша – криминалци користе труднице за пљачку по метроима

Полиција већ годинама прислушкује читаве породице управо због организовања џепарења у метроу. Ради се о врло организованом систему, углавном су сви у овим „породичним бандама“ – рођаци, свако са својом улогом и јасним задацима: жене су те које краду, мушкарци организују одлазак у зоне у којима су највеће гужве, али и поделу „зараде”, пише италијански дневни лист Коријере дела сера.

Жене раде, мушкарци организују

Највећи број џепароша нису Италијани. Према пасошима које поседују, како преноси италијанска штампа, потичу из земаља Западног Балкана или су пореклом из Египта и Марока, Бугарске и Јужне Америке.

Према информацијама које има Коријере дела сера џепароши су жене – сестре, супруге или рођаке правих организатора ових криминалних радњи, а пошто су најчешће трудне или мајке многобројне малолетне деце против њих је тешко започети кривични поступак.

Мушкарци су ти који одређују у којој ће се зони џепарити.

Жртве су најчешће туристи, по правилу Јапанци, за које чланови џепарошких група кажу да су најбољи јер носе много кеша. Зоне у којима се џепари су оне са највећом гужвом.

Када се градови попут Милана испразне лети, џепароши се селе у туристичка места попут Венеције, Фиренце и у Рим.

Када оџепаре своју жртву, углавном краду новац и мобилне телефоне, „плен” одмах предају у руке саучеснику тако да оне особе које краду остају „чисте” док лична документа опљачканих жртава завршавају у кантама за ђубре или изнад машина за издавање карата.

Украдени новац служи за куповину кола, накита и торби.

Џепароши звезде – после ТВ емисије назад на „посао”

Многобројне чланице тих криминалних група су гостовале у телевизијској емисији „Дрито е Ровешо” Канала 4 медијске куће Медијасет, објашњавајући како и зашто џепаре, враћајући се сасвим нормално свом „послу” после телевизијског гостовања.

Оне се представљају лажним именима, дају лажне адресе а најчешће се бране трудноћом. Емисија „Стриша ла нотиција” свакодневно са својим извештачем Валериом Стафелијем патролира миланским метроом и снима шта се дешава, а и сами грађани су се организовали и то исто снимају мобилним телефонима.

Један од њих је Матија Пецони, председник Комитета за сигурност у Милану који је, радећи то, и повређен – џепароши су га изударали у метроу.

Његово рањено и крваво лице освануло је у свим италијанским медијима а нападачице су то снимале.

Иако су ове жене добро познате снагама реда и често их ухвате на делу, сутрадан увек буду пуштене из притвора, што је у центру полемика италијанске јавности која се пита зашто не завршавају у затвору.

По члану 146. Кривичног закона, казне се – уколико нису новчане – не могу применити на труднице или мајке малолетне деце. Овај закон добро познају банде џепароша у Италији и користе га. Ове жене штити и члан 275. Закона о кривичном поступку према коме се трудној жени или мајци са децом млађом од шест година не може одредити затвор.

У основи, труднице или мајке веома мале деце не могу бити ухапшене. Како наводи Коријере дела сера, ова група џепароша не делује самостално, већ је део шире криминалне мреже која жене, искоришћавајући њихово стање, несметано шаље да краду у метроима широм Италије.

Казне изречене џепарошима се временом акумулирају и примењују се од тренутка када жене које су неколико пута ухваћене у крађи више немају право на одлагање, односно када нису трудне и када деца одрасту.

Британско истраживање је показало оно исто што се већ месецима наводи у италијанским медијима а то је да се највише џепари око Колосеума и Фонтане ди Треви у Риму, затим око Дуома у Милану, те у метроима и на железничким станицама.

После Италије, на другом месту ове неславне листе налази се Француска (нарочито се џепари око Ајфеловог торња у Паризу) а потом и Холандија. Без обзира на уверење многих да се у Барселони највише џепари, Шпанија је на овој листи тек на шестом месту.