Случај „тужног Афлека“, како комуницирати осмехом

Тужан израз лица глумца Бена Афлека на овогодишњој додели Гремија, отворио је полемике на друштвеним мрежама о томе да ли се осмех у јавним наступима, као и у свакодневној комуникацији подразумева, као и какву поруку шаље.

Према мишљењу Лидије Мирков, осмех је снажно средство комуницирања, а говорник који се осмехује оставља утисак пријатне и отворене особе и у приватним, као и у пословним околностима.

С тим је сагласан Марко Буразор који за Интернет портал РТС-а каже да особе са осмехом позитивније перципирамо, наводећи да су многа истраживања показала да радије сарађујемо са особама које су позитивне – што опет „видимо“ преко осмеха.

Мистерија Афлековог „осмеха“

У јавности су због израза лица Бена Афлека, који је на музичком догађају у Лос Анђелесу седео поред супруге, певачице Џенифер Лопез, настале различите теорије – да ли глумац на фотографијама изгледа тужно, љуто или му је пак можда досадно.

„Већина глумаца добро прикрива своја права осећања. Затим је ту Бен Афлек“, оцена је америчких медија, који наглашавају да су осим на певачицу Бијонсе која је исписала историју Гремија, рефлектори били уперени и на намрштени или готово „сморен“ израз лица америчког глумца.

Твитер је, истовремено, постао преплављен духовитим опаскама на Афлеков рачун. „Изгледа као да размишља о најбољем сендвичу који је икада појео, а онда се сети да је то место затворено“, „Одаје снажан вајб типа који је трезан на венчању и не познаје никога осим своје жене“, „Бен Афлек је сваки муж ког жена одвуче на посао“, реакције су твитераша.

Његова супруга је на Инстаграму, с друге стране, одбацила спекулације и уз фотографију написала: „Најбоље проведено време је оно са мојом љубави, мојим мужем.“

Случај „тужни Афлек“, међутим, баца светло на једну ширу друштвену појаву: да ли је осмех у комуникацији неопходан.

Све је у искрености

Осмех је важан део невербалне комуникације и може да пошаље различите поруке у свакодневној и пословној комуникацији, али и у романтичним односима, сматрају саговорници Интернет портала РТС-а.

На питање да ли би осмех требало да се подразумева, Буразор истиче да је он најбитнији код формирања првог утиска, те да од руковања и осмеха зависи како ће нас други видети.

„Уколико желимо да нас други гледају позитивно, не треба да скидамо осмех“, сматра Буразор. Према његовим речима осмех разбија и тензију, али је често и одбрамбени механизам.

Оцена Лидије Мирков је, међутим, да се срдачност, добронамерност и љубазност не изражавају једино осмехом, као и да у поједином околностима, чак, осмех може бити перципиран као лажан, притворан или, чак, неприкладан.

„Све зависи од карактера говорника и саговорника, теме разговора и окружења у којем се разговор одвија. Говорник треба да развије осећај за процену када је осмех прикладан и учинковит, што се најбоље постиже разговорима и дружењем“, каже Мирков.

Пожељан, али не увек и препоручљив

Говорећи о важности осмеха у пословном окружењу, Лидија Мирков истиче да у тим околностима није редовна појава, али да нема разлога да не постане.

Према њеним речима, човек треба да има богат унутрашњи свет, што се постиже редовним читањем књига, упознавањем нових људи из слојева са којима се не сусреће често, мешањем чула и путовањима, да би био способан да се природно осмехује.

Буразор пак наглашава да је осмех у пословном окружењу значајан, наводећи као пример истраживање у којем се каже да позитивне особе привуку 80 одсто више пажње од негативних.

„У послу је битан у комуникацији са колегама у тиму, али није увек препоручљив у комуникацији са екстерним лицима која не познајемо. Можемо да одамо слику неозбиљности, поготову уколико се ради о великим пројектима“, сматра Буразор.

Мирков објашњава да треба и да разликујемо смех, стање емоционалног исказа услед хемијских промена у хормонима, од осмеха који је више научена, друштвена категорија. „Чешћи је зато случај да не можемо да спречимо 'навалу смеха', док осмехом можемо свесно да управљамо“, каже Мирков.

Осмех и опуштеност важнији од лепоте и мишића

Саговорници РТС-а објашњавају и зашто је у романтичним односима осмех значајан, али и разлику искреног од наметнутог осмеха.

„Парови обично кажу да је први утисак о партнерки или партнеру био љубазан и природан осмех због ког су, вероватно, лако и храбро ступили у комуникацију“, указује Мирков.

Буразор наглашава и да жене сматрају да је мушкарац доминантан када успева да их насмеје, када је весео и опуштен, а не набилдован, леп или згодан.

Објашњавајући разлику између „правог“ од „вештачког“ осмеха, Мирков наводи да се искрени препознаје и по осмехивању очију и благом стезању очних мишића, незнатном ширењу зеница и повлачењем јагодица увис, што код наметнутог осмеха не постоји, већ се дешава само извијање усана.

Стручњак за комуникацију и пословни консултант Марко Буразор закључује да је осмех веома битан у животу, као и да често пресудно креира слику о томе каква смо особа у очима других, а доцент на Факултету политичких наука др Лидија Мирков да нам се други радије препуштају, али нам и више верују када виде да смо насмешени и опуштени.