Поштујте правила понашања на рекама и језерима – зашто су мушкарци у већем ризику од утапања

Према проценама Светске здравствене организације, годишње се преко 236.000 људи утопи или изгуби живот од последица утапања, а сматра се да је број настрадалих знатно већи него што показују доступни подаци, пише на сајту Градског завода за јавно здравље.

Шта радити пре уласка у воду

Пре уласка у воду не треба конзумирати алкохол нити било какве друге психоактивне супстанце – aлкохол доводи до смањеног расуђивањa, поремећаја координације покрета, поремећаја свести, што повећава ризик од утапања.

Такође, у воду не треба улазити одмах након оброка, а најбоље би било да између оброка и пливања протекне најмање два сата.

Не скакати у воду на главу

У воду треба улазити постепено, а пре уласка проверите њену дубину.

Не треба скакати у воду непознате дубине, а уколико желите да скачете, прво скочите на ноге, никако на главу.

Уколико не знате да пливате или нисте добар пливач, у воду немојте улазити сами и без адекватне опреме која ће вам помоћи да се одржавате на површини.

Не прецењујте своје могућности

Избегавајте да пливате сами и увек пливајте у друштву старијих и искуснијих пливача.

Увек пливајте у обележеним зонама које надгледају спасиоци.

Не удаљавајте се превише од обале, већ пливајте паралелно са њом.

Уколико у току пливања осетите умор обавезно направите паузу – изађите из воде или се одморите у плићаку.

Како позвати помоћ 

Уколико се нађете у невољи – трудите се да останете смирени, окрените се на леђа и плутајте, подигните руку и сигнализирајте спасиоцима да вам је потребна помоћ.

Ако видите да се неко дави, позовите спасиоца, немојте покушавати сами да помогнете да не бисте и ви постали дављеник. Додајте особи у невољи неку грану, шлауф, или слично.

Имајте у виду да постоје водене струје за чије је савладавање потребна већа снага. Уколико вас ухвати водена струја не опирите јој се и не покушавајте да пливате супротно од смера њеног кретања – останите мирни и пливајте низ струју, дијагонално ка обали.

Специфичности отворених вода 

Не заборавите да пливање у отвореној води није исто што и купање у базену – информишите се о струјама, температури воде, биљном и животињском свету како не бисте доспели у непредвиђену и непријатну ситуацију.

Опрез у рекама и језерима мора бити повећан и због мутне воде, често неравног дна и изненадних прелаза у дубину.

Водећи узрок смрти деце узраста до пет година 

Утапање представља водећи узрок смрти деце до пет година и један је од водећих узрока смрти у свим осталим узрасним групама деце.

Док се мала деца најчешће утапају у вештачким резервоарима, попут када и базена, старија деца се чешће утапају у тзв. отвореним водама (рекама, језерима, мору и сл.).

Децу не треба ни у једном тренутку остављати без надзора. 

Мушкарци у већем ризику 

Мушкарци су у већем ризику од утапања, са два пута већом стопом смртности од жена, а чешће се упућују и на болничком лечење, са тежим последицама нефаталних утапања.

Сматра се да је то последица повећане изложености воденим површинама и чешћег упражњавања ризичних понашања – попут пливања ван обележених и надгледаних зона, конзумирања алкохола пре пливања и вожње чамцем.