Заборавни сте – проверите хормоне штитне жлезде

Штитна (штитаста) или тироидна жлезда се налази у вратном делу и лучи хормоне тироксин и тиронин, који регулишу метаболизам свих осталих ткива. Према статистици, више од 200 милиона људи широм света погођено је поремећајима рада штитне жлезде, а чак 60 одсто људи са овим проблемима, није добило дијагнозу.

Симптоми поремећаја рада су често замаскирани. Професор др Милош Жарковић, гостујући у Дневнику РТС-а, истиче да уколико штитна жлезда лучи више тироидних хормона то онда није толико тешко препознати.

„Лупање срца, нежељени губитак тежине, презнојавање, различити психички поремећаји, и тако даље, су знак хипертиреозе. Међутим, проблем са хипотиреозом, која креће постепено и подмукло, знаци су нешто што нам се сваки дан у животу дешава – пад концентрације, нерасположење, проблеми са краткотрајном меморијом. Не знате где сте оставили кључеве. Ја сам себи пар пута урадио анализу ТСХ у нади да ће бити снижен ниво, јер никад не знам где сам оставио кључеве“, истиче професор.

Превенција и редовна контрола

Нема јасних препорука шта је најбољи вид превенције, али постоје експертска мишљења да после 40. године треба редовно проверавати концентрацију тироидних хормона.

„Ја, такође, заступам становиште да свакој трудници треба одредити тироидне хормоне, јер интервенција је ефикасна и јефтина“, наглашава саговорник Ане Стаменковић.

Слободно се може рећи да је штитна жлезда одговорна за нормалан психофизички и здравствени развој, слаже се професор Жарковић. У детињству поремећај рада штитасте злежде изазива оно што се некада звало кретенизам – тежак поремећај раста и развоја, нарочито когнитивног развоја.

„Тај проблем се више не виђа јер имамо скрининг. Од седамдесетих, професор Банићевић је то увео, и то се заиста више не виђа. Међутим, код одраслих, мозак ради на тироидне хормоне. Када их има мало, нисте добро, када их има много, нисте добро. Мишићи и тироидни хормони су најзначајнији регулатори метаболизма. Зато поремећај рада доводи и до неплодности, гојазности и многих других здравствених проблема“, додаје гост Дневника.

Четири ствари битне за функционисање штитне жлезде

Јод је неопходан јер се из јода синтетишу тироидни хормони. Што значи, неопходно је користити јодирану со, а особе које је не користе, треба да уносе суплементе јода, саветује професор.

Труднице обавезно треба да узимају суплементе који садрже јод јер је јод неопходан за развој деце.

Гвожђе – жене посебно су често анемичне, као и труднице, а тироидна пероксидаза, ензим који је највише нападнут у Хашимото тироидитису садржи гвожђе.

Селен – који се од 2000. године додаје и у сточну храну.

Витамин Д је четврти важан елемент неопходан за нормалну функцију штитасте жлезде.

„Уколико постоји поремећај функције, можемо да дајемо лекове и за хипо и за хипер функцију. Ако хиперфункцију не можемо да обуздамо, да регулишемо и ако представља озбиљне проблеме, или одређене хиперфункције се лече оперативно. Нешто се врло успешно лечи радиоактивним јодом. Уколико имамо карцином штитасте жлезде, онда нам остаје операција и радиоактивни јод“, наводи на крају гостовања у Дневнику, проф. др Милош Жарковић.